Rusija i Ukrajina na različite načine određuju granice na moru nakon 2014. godine. Pokušavajući da ospori vlasništvo nad vodama oko Krima, Kijev je podneo tužbu međunarodnoj arbitraži u Hagu. Moskva ukazuje da ta institucija nije nadležna za rešavanje pomorskog spora između dve zemlje.
Bezizlazan položaj
Situacija je zapala u ćorsokak. Prema sporazumu iz 2003. godine, Azovsko more predstavlja unutrašnje vode dveju zemalja, a ta vodena teritorija ne podleže Konvenciji UN o pomorskom pravu iz 1982. godine. Zato je teško razumeti kakve nove granice ukrajinski eksperti predlažu da se povuku.
Međutim, sudeći po tekstu koji je objavila ukrajinska „Goshidrografija“, reč je upravo o Azovskom moru. U sporazumu iz 2003. godine navodi se da bi pomorske granice trebalo da budu definisane zasebnim sporazumom.
„Ali takav sporazum nije zaključen, pa pomorska granica između Rusije i Ukrajine praktično ne postoji“, opisali su problem ukrajinski hidrografi.
Oni zato predlažu da se pokrenu prisilne „pregovaračke procedure“ sa Rusijom. Ukrajinski stručnjaci smatraju da međunarodnu komisiju za razgraničenje treba formirati na osnovu Konvencije UN o pomorskom pravu. Radi veće ubedljivosti podsećaju na presedan: „uslovno-prinudno“ razgraničenje između Australije i Istočnog Timura. Istina, odmah priznaju da je ta varijanta nerealna, a uspehu se nadaju samo pod jednim uslovom, a to je „nakon promene političke situacije u Rusiji“. Kada je reč o Krimu, ukrajinski stručnjaci predlažu da se oko tog regiona formira „ograničeno pomorsko područje“.
Podizanje medijske prašine
„Kijev je pokušavao razgraničenje u Azovskom moru još devedesetih godina prošlog veka“, podseća Pavel Gudev, stručnjak za međunarodno pomorsko pravo sa Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose.
„Tada to nije imalo rezultata. Teško je reći čemu se sada nadaju u Ukrajini. U svakom slučaju, sve se zasniva na sporazumu iz 2003. godine, prema kome sve nesporazume treba rešavati mirnim putem. Odnosno, Kijev će morati da dobije saglasnost Moskve“, izričit je stručnjak.
Gudev kaže da je logiku hidrografa iz susedne Ukrajine teško razumeti.
„Razgraničenje je bilo korisno za Ukrajinu do 2014. godine. Tada je Kijev mogao da pretenduje na 70 do 80 odsto Azovskog mora. Međutim, nakon što je Krim prešao u sastav Rusije, ta brojka se kreće između 20 i 30 odsto. Zato ova inicijativa više liči na podizanje medijske prašine“, tvrdi ruski stručnjak.
„Svi sporovi u vezi sa granicama na moru svode se na jedno — ko ima suverenitet nad Krimom, Ukrajina ili Rusija“, objašnjava naš sagovornik.
„Sudske instance mogu da rešavaju sporove oko Konvencije UN za pomorsko pravo iz 1982. godine, samo ako pitanje suvereniteta nije glavno, već dodatno pitanje. Kada je reč o Crnom moru i njegovim granicama, važi princip „land dominates the sea“ (suverenitet nad kopnom određuje suverenitet nad vodom), a oko ruskog Krima nema ukrajinskih voda. U Kijevu su svesni toga. Zato ostaje otvoreno pitanje — zbog čega žele razgraničenje“, konstatovao je stručnjak.
Indirektno priznanje da je Krim ruski
Kijev već ima iskustvo razgraničenja pomorskih granica, i to sa Rumunijom. Ukrajina je 2009. godine delila kontinentalni greben oko ostrva Zmejni. Teritorije sa istraženim rezervama nafte i gasa tada su pripale Rumuniji, ali u Kijevu su odluku međunarodne arbitraže tada proglasili svojom pobedom.
Prema rečima Vjačeslava Batira, profesora katedre za međunarodno pravo sa Moskovskog pravnog univerziteta, jasno je kakav je stav ruske strane — „započećemo pregovore, nakon što obnovimo sporazum o prijateljstvu“.
„Ali pretpostavimo da su ta pitanja rešena, tada bi ukrajinski brodovi, na putu ka vlastitim lukama u Azovskom moru, morali da prolaze kroz ruske vode i da dobiju dozvolu. Što im to treba?“, pita se profesor.
Potpredsednik Ruske asocijacije za pomorsko pravo Kamilj Bekjašev podseća da je u sporazumu utvrđeno da je Azovsko more akvatorija koja pripada dvema zemljama, kao i da se Konvencija UN o pomorskom pravu na taj sporazum ne odnosi.
„Ako Kijev želi da raskine sporazum o zajedničkoj upotrebi Azovskog mora i da počne da deli tu akvatoriju, to može imati krajnje nepredvidive posledice, i to, pre svega, za Ukrajinu. A ako Ukrajinci predlažu da sprovedu razgraničenje na Crnom moru, u uslovima nastalog statusa kvo, oni indirektno priznaju da je Krim ruski“, tvrdi Bekjašev.
U svakom slučaju, nemoguće je bilo koga prisiliti na dogovor. Konvencija UN, jednostavno, ne sadrži takav mehanizam. Zbog toga će inicijativa ukrajinske državne institucije, najverovatnije, ostati na nivou podizanje medijske prašine.
