„Severni tok-2“
Ovaj projekat, koji se privodi kraju, ima za cilj da isporučuje više prirodnog gasa iz Rusije u Evropsku uniju. Gasovod predviđa izgranju dva kraka ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. „Severni tok-2“ se proteže od obala Rusije do Nemačke i drugih evropkih zemalja, preko Baltičkog mora.
Nedavno su predsednik SAD Donald Tramp i predsednik Poljske Andžej Duda prokomentarisali da je ruski gasovod „pretnja“ evropskoj energetskoj bezbednosti. Čak su razgovarali o mogućnostima ometanja izgradnje „Severnog toka-2“. Američki predsednik promoviše američki prirodni tečni gas (LNG), kako bi istisnuo Rusiju sa gasnog tržišta EU, dok Poljska teži da postane glavno evropsko čvorište LNG.
Međutim, Nemačka, najveća evropska privreda, ostaje čvrsto na poziciji podrške „Severnom toku-2“, s obrazloženjem da će on obezbediti energetsku bezbednost kontinenta.
Berlin odbacuje tvrdnje da ovaj projekat omogućava Rusiji da ima previše uticaja kada je reč o snabdevanju energijom u Evropi i insistira na tome da će gasovod pomoći Nemačkoj da zadovolji rastuću potražnju za energijom, s obzirom da postepeno odustaje od korišćenja uglja i nuklearne energije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel više puta je podsećala svoje evropske komšije da su Evropa i Nemačka kupovale gas od Rusije i u jeku Hladnog rata.
Analitičar Džon Lafland kaže da su Poljska i baltičke države pod jakim uticajem američke politike povodom „Severnog toka-2“ i njihove poslednje izjave su deo „bitke“ za evropsko tržište.
„Zemlje poput Poljske i Litvanije trenutno vode kampanju u ime Vašingtona da Evropa kupuje skupi američki gas, umesto ruskog jeftinog“, objašnjava on.
„Severni tok“
Prvi gasovod koji je obezbedio direktno snabdevanje ruskim gasom pušten je u rad 2011. godine. Gasovod omogućava direktno dopremanje gasa dnom Baltičkog mora do Nemačke i ostatka Evrope, zaobilazeći tranzitne zemlje. Ukupna dužina gasovoda iznosi 1.224 kilometra, dok je njegov godišnji kapacitet 55 milijardi kubnih metara.
Evropska komisija je 2000. godine saopštila da je „Severni tok“ prioritetni projekat u Smernicama za transevropsku energetsku mrežu. To znači da je „Severni tok“ ključan za evropski održivi razvoj i energetsku sigurnost.
Međutim, prošle nedelje je Evropski sud pravde doneo presudu kojom je ruskom „Gaspromu“ ograničio pristup OPAL gasovodu u istočnoj Nemačkoj. OPAL je tranzitni gasovod koji povezuje „Severni tok“ sa evropskom infrastrukturom. Presuda zahteva da „Gasprom“ redukuje svoje isporuke gasovodom OPAL, ograničavajući ih na maksimalno 50 odsto kapaciteta.
OPAL, koji se nalazi u Nemačkoj i ima kapacitet za isporuku 36 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ključni je element za transport prirodnog gasa direktno iz Rusije preko „Severnog toka“ i budućeg kraka „Severni tok-2“.
Naftovod „Družba“
Jedan od najdužih i najvećih naftovodnih mreža na svetu naftovod „Družba“ pušten je u rad 1964. godine. Njime se nafta transportuje u dužini od oko 4.000 kilometara — od istočnog dela evropske Rusije, do Ukrajine, Belorusije, Poljske, Mađarske, Slovačke, Češke i Nemačke.
Naftovod se grana na brojne cevovode, kako bi isporučio naftu širom Istočne Evrope i van nje. „Družba“ prelazi 45 glavnih reka na putu za Centralnu Evropu.
Još devedesetih godina prošlog veka naftovod je snabdevao energetski siromašne zapadne delove Sovjetskog Saveza. Isporuka nafte je prekinuta 20. aprila 2019. godine, zbog kontaminacije nafte u gasovodu, ali je „Družba“ kasnije nastavila sa radom.
Gasovod „Jamal-Evropa“
Transnacionalna maršruta „Jamal-Evropa“ doprema ruski gas u Zapadnu Evropu, prelazeći preko Rusije, Belorusije, Poljske i Nemačke.
Izgradnja gasovoda počela je 1994. godine, a 2006. godine gasovod je dostigao svoj predviđeni kapacitet od 32,9 milijardi kubnih metara gasa. Ukupna dužina gasovoda iznosi preko 2.000 kilometara. Postao je dodatni izvozni koridor, koji je povećao fleksibilnost i pouzdanost isporuka ruskog gasa u Zapadnu Evropu.
OD 2005. godine planira se izgradnja drugog kraka gasovoda, ali je Moskva kasnije odlučila da umesto njega pokrene gasovod „Severni tok“.
Gasovodi „Jamal-Evropa“ i „Severni tok“ (kao njegov nastavak) izgrađeni su kao alternativni pravci koji će garantovati stabilne isporuke gasa u Evropsku uniju. Nakon nestašice gasa, koja se dogodila 2006. godine, postalo je jasno koliko su ovi gasovodi značajni. Tada su delovi Evrope ostali bez grejanja, nakon što je Ukrajina prekinula tranzit gasa preko svoje teritorije.
Isporuke više od 50 odsto ruskog gasa iz Rusije u EU odvijale su se preko teritorije Ukrajine. Poslednjih nekoliko godina Rusija i Ukrajina su u sporu zbog tranzitnih naknada, jer glavni cevovodi koji snabdevaju Evropu ruskim gasom i naftom prelaze preko Ukrajine.
Rusija, najveći izvoznik gasa na evropsko tržište, obezbeđuje isporuke prirodnog gasa u Evropu više od 50 godina. Cene ruskog plavog goriva su daleko konkurentnije od američkog gasa i nose znatno manje rizika od isporuka iz Afrike.
Evropljani, a posebno Nemačka, zabrinuti su za energetsku bezbednost, jer bi proizvodnja gasa u EU u narednih 20 godina mogla da opadne za 50 odsto, dok bi potražnja mogla ostati ista.
