Broj legendarnih scena u istoriji kinomatografije može da ispuni udžbenike ispisane na stotinama stranica. Bez sumnje, većina nas je videla dovoljno ovih scena da poznaje osnovnu gramatiku igranog filma i da prepozna mnoštvo replika, ali i kompozicija.
Vizuelne i narativne aluzije mogu da „skoče“ na nas, ali muzika ima tendenciju da deluje na dosta suptilniji način, izazivajući emotivne reakcije bez angažovanja posebnih delova našeg mozga. Jedna od omiljenih melodija režisera, koja se može čuti u pregršt filmskih ostvarenja, jeste deo iz „Dana gneva“, gregorijanskog rekvijema iz 13. veka koji se pripisuje Tomasu da Kelanu.
Himna opisuje sudnji dan, poslednju trubu koja poziva duše pred prestole Božje, odakle će dobri da budu spaseni, a zli proterani u večni plamen, prenosi „Nacionalna geografija“.
Naravno, većina ove note zna iz kultne scene u filmu „Amadeus“, gde Mocart komponuje „Dan gneva“ za svoj rekvijem. Kada jednom čujete čarobno zloslutni niz nota, odmah ćete pomisliti na muziku kompozitorke Vendi Karlos iz „Paklene pomorandže“ i „Isijavanja“. Ali da li ste primetili ove četiri note i u Diznijevom animiranom filmu „Kralj lavova“, u filmu „Ratovi zvezda“ — epizoda 4: „Nova nada“ ili filmu „Divan život“ iz 1946. godine? A tu su i „Hari Poter“ i „Dvorana tajni“, „Bliski susret treće vrste“, kao i „Sam u kući“.
„Dan gneva“ je sastavni deo filmova skoro od kada oni postoje, odnosno od prvog zvučnog filma iz 1927. godine, a sve zbog efekta koji stvara i pojačava osećaj straha.
