Nedelja iza nas za energetski sektor bila je dinamična — napad na naftno postrojenje u Saudijskoj Arabiji, početak gradnje deonice „Turskog toka“ kroz Bugarsku, kao i nastavak pregovora između Rusije i Ukrajine oko nastavka transporta gasa.
Ko zarađuje na krizi na Bliskom istoku?
Napad na postrojenje za prečišćavanje nafte, jedno od najvećih u Saudijskoj Arabiji, dogodilo se, prema Stanojevićevim rečima, u simptomatičnom trenutku. Saudijska državna naftna kompanija „Aramko“, najveća te vrste na svetu, u čijem se vlasništvu nalazi napadnuto postrojenje, najavila je privatizaciju, a napad to dovodi u pitanje.
I samo gađanje je interesantno, jer dronovi koji su na konferenciji za novinare pokazani, nemaju domet da postrojenje pogode iz Jemena. Ko je gađao postrojenje koje je gađano i 2006. sa dva automobila-bombe, ostaje nepoznanica.
Ipak, to neće, prema Stanojevićevom mišljenju, uticati na cenu nafte. Ono od čega cena crnog zlata u ovom trenutku zavisi od situacije u regionu.
„Tu postoje kratkoročni i dugoročni efekti. Morate znati kako se trguje naftom. Trguje se tako što plaćate prosečnu cenu za poslednjih pet dana. Ako je u tih pet dana cena skočila 20 odsto, skuplje ćete platiti partiju koja je došla na otpremu ili je dopremljena tog dana. Neko je ozbiljno zaradio u tih nekoliko dana. Što se tiče dugoročnosti, smatra se da se, kada cena nafte ide na 60 dolara, veoma isplati praviti naftu iz škriljaca i bušiti nove bušotine, tražiti gas. Znači, na naftnu industriju blagotvorno deluje ukoliko je cena nafte iznad 60 dolara“, objašnjava Stanojević.
Iz naftaške perspektive govoreći, dobro je da cena raste, a može da raste jedino kroz krizu.
„Očekuje se da će već 2020. ponuda biti veća od tražnje. U stvari, ona već danas može biti veća od tražnje — kada bi Saudijska Arabija počela da pumpa sve što može, kada bi Rusija počela da pumpa sve što može, kada bi se oporavila Venecuela, na primer, imali biste poplavu nafte i ona bi sigurno pojeftinila. To ne odgovara onima koji prodaju — njima odgovara neka blaga kriza koja će održavati cenu. Zato postoji kriza u Venecueli, zato postoji kriza na Bliskom istoku…“, kaže Stanojević.
Kriza se neće rasplamsavati, predviđa on, jer Saudijskoj Arabiji to ne odgovara. Pustinjska Kraljevina je u deficitu sa novcem i odgovara im da cena nafte skoči, ali im ne odgovara da dođe do potpunog poremećaja tržišta, jer se njihova nafta transportuje kroz Persijski zaliv. Svaki poremećaj u Zalivu, najviše bi koštao upravo Saudijsku Arabiju.
Srbija u zamci Trećeg energetskog paketa
Iako su mnogi pretpostavljali da će Bugarska ponoviti postupak od pre nekoliko godina, kada je odustala od izgradnje cevovoda za gasovod „Južni tok“, ova zemlja je počela izgradnju cevovoda za gasovod „Turski tok“, preko koga će se gas iz Rusije, južnim koridorom, transportovati u Evropu. Na trasi „Turskog toka“ nalazi se i Srbija.
To je dobra vest, kaže Stanojević, koji jedino nije optimista oko rokova. Ako bi cevovodi bili završeni do kraja iduće godine, biće to veliki uspeh, smatra on. Zapravo, najavljeni rok izgradnje od 250 radnih dana znači celu godinu izgradnje.
Prema njegovom mišljenju, u priči oko izgradnje balkanskog koridora „Turskog toka“, Srbija je slaba tačka, zbog primene evropske regulative i primene Trećeg energetskog paketa EU.
„Mislim da smo tu dosta trapavo nastupili i da moramo da poboljšamo nastup. Problem je što u Bugarskoj gasovod gradi ’Bulgartransgas‘ i on ne potpada pod odredbe Trećeg paketa. Kod nas gradi ’Gastrans‘, koji je 51 odsto u vlasništvu ’Gasproma‘ i 49 odsto u vlasništvu ’Srbijagasa‘ i potpada pod udar Trećeg paketa jer povezuje proizvođača gasa sa transportom, što, po Trećem paketu, nije baš dozvoljeno“, objašnjava Stanojević.
Iako smatra da to neće usporiti izgradnju gasovoda kroz Srbiju, može da dovede do pokretanja postupka protiv naše zemlje pred Energetskom zajednicom u Beču.
Transport gasa kroz Ukrajinu nastaviće se bar još sledeće godine
Kada govori o pregovorima između Moskve i Kijeva oko transporta gasa kroz Ukrajinu, Stanojević napominje da se radi o strategiji EU za samoodrživu Ukrajinu. Ukrajina je od taksi na transport gasa prihodovala velike sume novca koje su uticale na popunjavanje njenog budžeta. Izgubi li te prihode, ova zemlja će ostati na cedilu.
Izgradnja „Severnog toka“ i „Turskog toka“, prema Stanojevićevim rečima, sve govori — Rusija i Evropa su u potpunosti odustale od modernizacije ukrajinskih gasovoda, ali će se transport gasa preko Ukrajine nastaviti bar još sledeće godine.
„Dok god gasovodi ne budu izgrađeni, nekog transporta preko Ukrajine će biti. Jednostavno, ne postoji način da se toliki gas, oko 160 milijardi kubika koji ide iz Rusije za Evropu, drugačije transportuje, zaključuje on.
