Predsednica Vrhovnog suda Brenda Hejl ocenila je da je Džonsonova preporuka kraljici Elizabeti II da raspusti Parlament bila „nezakonita, ništavna i bez posledica“.
Odluka je doneta jednoglasno, glasovima 11 sudija.
Hejlova je za Džonsonovu odluku rekla da je uticala „na same osnove demokratije“.
Sud je u odluci saopštio da Vlada „nije uspela da opravda odluku o raspuštanju Parlamenta“.
Predsednik donjeg doma britanskog parlamenta Džon Berkou istakao je da sednica tog tela mora hitno da bude održana i najavio da će održati konsultacije sa liderima parlamentarnih partija.
„Radi ostvarenja naše parlamentarne demokratije , donji dom mora da zaseda bez odlaganja. Zato ću hitno održati konsultacije sa liderima parlamentarnih stranaka“, naveo je Berkou u saopštenju.
Lider opozicione Laburističke partije Džeremi Korbin pozvao je premijera Borisa Džonsona „da razmotri svoju poziciju“.
On je ocenio da odluka Vrhovnog suda pokazuje da je Džonskon pokazao nepoštovanje demokratije i zloupotrebu moći i dodao da će zahtevati hitnu sednicu parlamenta.
Džina Miler, jedna od aktivista koji su podneli zahtev da Džonsonova odluka o suspenziji parlamenta bude preispitana na sudu, kaže da današnja odluka pokazuje da u Velikoj Britaniji postoji vladavina prava izakoni iznad kojih nije niko, pa čak ni premijer.
„Poslanici treba da se vrate na posao već sutra i da nastave da nadgledaju rad vlade“, istakla je Milerova.
Lider Škotske nacionalne partije za Vestminister Ijan Blekford saglasan je da parlament mora hitno da zaseda, ali ističe i da premijer mora da podnese ostavku.
Političarka iz Škotske nacionalne partije Džoana Čeri, prema čijoj tužbi je Vrhovni sud i doneo odluku, rekla je da bi Džonson trebalo da uradi „jedinu pristojnu stvar i da podnese ostavku“.
Premijer Velike Britanije Boris Džonson saopštio je u avgustu da će rad Parlamenta biti obustavljen do 14. oktobra.
Kako je tada saopšteno iz kancelarije premijera, Džonson je od kraljice tražio da suspenduje Parlament do sredine sledećeg meseca, kako bi se smanjile mogućnosti poslanika da blokiraju „bregzit“ bez sporazuma.
Te odluke gurnule su Veliku Britaniju u haos kakav nije viđen od 1940. godine.
