Kako je Maduro naveo, on je spreman za razgovore ukoliko bi Tramp poželeo da „ispravi pogrešnu politiku vođenja rata protiv Venecuele koju je nasledio od Baraka Obame“. Venecuelanski lider je naglasio da su Trampa na prevaru uvukli u „pogubnu politiku koja je doživela neuspeh“ i istakao da je došlo vreme da se prestane sa nanošenjem štete njegovoj zemlji.
Na pitanje šta je venecuelanskog lidera navelo da Americi pruži ruku pomirenja, Borislav Lalić, dopisnik Tanjuga iz zemalja španskog govornog područja, za Sputnjik kaže da se između Vašingtona i Karakasa već dugo vode diplomatska igra i politika nadmudrivanja, te da je moguće da je Madura na taj potez podstakla smena Džona Boltona, Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost.
„Bolton je čovek dosta tvrdih stavova i pojedini analitičari smatraju da je jedan od razloga što ga je Tramp smenio bila upravo njegova čvrsta politika prema Venecueli, Nikaragvi i Kubi, politika koja je zagovarala i primenu sile kako bi se smenio Maduro. Stoga nije isključeno da je predsednik Venecuele poverovao da je sa Boltonovim odlaskom došao trenutak kada bi Tramp mogao da pristane na određeno popuštanje i pregovaranje sa Venecuelom“, objašnjava Lalić.
Uticaj izborne godine u SAD
Kako dodaje Lalić, Maduro verovatno polazi od toga da Tramp ulazi u izbornu godinu i da tokom nje neće smeti da ide u dalje političko zaoštravanje politike prema Venecueli.
„Ovde pre svega mislim na vojnu intervenciju, koja je često pominjana proteklih meseci i zagovarana od strane pojedinih faktora u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, veliko je pitanje da li Tramp može povući potez unazad, upravo zato što ulazi u izbornu godinu, jer u SAD postoje političke snage i u njegovoj stranci i van nje koje smatraju da prema Venecueli treba primeniti čvrstu ruku, onako kako je primenjivana prema Kubi u poslednjih pedesetak godina. Zato ne očekujem da bi Tramp mogao preduzeti nekakav radikalniji potez u smislu kakve-takve normalizacije odnosa sa Venecuelom“, ocenjuje Lalić.
Američka „dualna politika“
Prema njegovim rečima, diplomatski i psihološki rat između Karakasa i Vašingtona se nastavlja i to se vidi i ovih dana.
„Naime, na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija će se pojaviti dve delegacije iz Venecuele — jedna legalna koja predstavlja državu Venecuelu, a druga će biti gostujuća, jer je Kolumbija kao svog gosta pozvala delegaciju Huana Gvaida, samoproglašenog predsednika Venecuele, koji će verovatno dobiti pravo da se obrati Generalnoj skupštini. Naravno, cilj te dualne politike je da se pokaže da u Venecueli postoji i druga strana, da postoji i druga vlast koju su SAD, kao i određeni broj zemalja u Latinskoj Americi, priznale i pružile joj bezrezervnu podršku“, napominje Lalić.
Međutim, dodaje naš sagovornik, bez obzira na podršku Zapada opozicionaru Gvaidu, u Venecueli se ništa značajno nije dogodilo, a Amerikanci sa svojim saveznicima nisu uspeli da obore Madurov režim. To pak Madurovu situaciju ne čini lakšom, primećuje Lalić.
„Iako u poslednjih desetak meseci, tokom trajanja te dualne vlasti, nije došlo do dramatičnog zaoštravanja situacije, niti do vojne intervencije, ekonomska i politička situacija u zemlji i dalje je veoma teška. Naime, kriza koja traje u Venecueli i pritisci spolja oslabili su poziciju Nikolasa Madura, a na to ukazuje i činjenica da se među analitičarima i novinarima koji pripadaju struji ’čavista‘ pokrenulo jedno veoma interesantno pitanje. Oni, naime, smatraju da Nikolas Maduro, kao izabrani naslednik Uga Čaveza, ipak nije pokazao političku moć, političku snagu i političku mudrost da među samim ’čavistima‘ popuni prazninu koju je za sobom ostavio Ugo Čavez“, objašnjava Lalić i dodaje da iz tih poruka i analiza proizilazi i sledeće pitanje da li bi za sam „čavizam“ u Venecueli možda bilo umesnije da se traži novi lider koji bi predvodio taj pokret, ukoliko je to moguće i ukoliko za to nije prekasno.
U svakom slučaju, drama sa Venecuelom se nastavlja, a normalizacija odnosa sa SAD je još daleko. Teška ekonomska situacija u kombinaciji sa snažnim spoljnim pritiscima i neprestanim odlivom stanovništva sada već ozbiljno preti da znatno oslabi poziciju predsednika Nikolasa Madura, zaključuje Borislav Lalić.
