Iako se činilo da među političkim strankama na srpskom političkom nebu nema dogovora, da su rovovi za pozicioni rat iskopani i da će ishod biti odlučivan na ulici umesto na biračkim mestima, izgleda da su četiri runde dijaloga između vlasti i opozicije dale plodove.
Ministar unutrašnjih poslova i šef radne grupe za unapređenje izbornih uslova Nebojša Stefanović najavio je donošenje nekoliko mera koje bi trebalo da unaprede izborne uslove. Merama je predviđeno da građani mogu da imaju uvid u izvod iz biračkog spiska, kako bi se uverili da niko nije glasao umesto njih ako nisu glasali. Predviđena je i obuka za članove biračkih odbora.
Dijalog sa RTS-om, sankcije za zloupotrebu javnih preduzeća, zabrana korišćenja skupova koje prave institucije za promociju stranaka, neke su od predloženih mera, a uz njih predlaže se i da funkcioneri mogu da učestvuju u kampanji samo nakon radnog vremena, kao i dupliranje kazni za zloupotrebu funkcija.
Važne i korisne mere
Mere koje je Stefanović najavio važne su i korisne i predložene su na takav način da budu ostvarene do izbora 2020. godine, što je i bio cilj razgovora između vlasti i opozicije, navodi za Sputnjik programski direktor CESID-a Bojan Klačar.
„Razgovarali smo samo o merama koje mogu da budu usvojene do 2020. godine. Dakle, nijednom nismo otvarali pitanja koja traže suštinske ili sistemske promene zakona, tako da mere koje je SNS usvojio pripadaju grupi mera važnih zato što će one da preciziraju, dopune ili promene dosadašnju praksu ili regulativu. Drugo, to znači da će SNS preuzeti veliku odgovornost na sebe zato što će biti izložen javnoj kontroli“, objašnjava on.
Jednom usvojene, one postaju važne i za političare koji će na vlast doći nakon vladavine SNS-a, jer neće moći da se pozivaju na to da neke stvari nisu regulisane, naglašava Klačar.
Prema rečima izvršnog direktora Fonda za otvoreno društvo Milana Antonijevića, mere koje su predložene rezultat su procene šta od predloženog može biti sprovedeno u roku od šest meseci.
„Ono što je mnogo važniji plan, to je da se nakon izbora pristupi temeljnijoj reviziji onoga za šta sada nema dovoljno vremena i da se na taj način građani direktno vežu u mnogo većoj meri za one za koje glasaju, da se uvedu i druge novine kako bi se na bolji način zaštitila prava građana tokom izbornog procesa“, napominje on.
Nameru da se razgovori o izbornim uslovima nastave tokom procesa ističe i Klačar — važna poruka Nebojše Stefanovića je to što je vlast spremna da o izbornim uslovima razgovara i posle izbora naredne godine.
Ima li vremena menjati izborne uslove u izbornoj godini?
S obzirom da bi izbori trebalo da se održe u martu naredne godine, a pravilo kaže da se izborni uslovi ne menjaju u izbornoj godini, postavlja se pitanje ima li dovoljno vremena da predložene mere budu primenjene.
Klačar odgovara da ima, jer postoji mogućnost da izbori budu održani u aprilu, čime bi se, prema njegovim rečima, dobilo na vremenu.
„Pravilo da se stvari ne menjaju uoči izbora odnose se uglavnom na situaciju kada se rade krupne promene u izbornom zakonodavstvu i kada se menja izborni sistem, pa je potrebno da se svi politički akteri naviknu na nove uslove. Ovde se više radi o promeni izbornih uslova, više se radi o promeni kratkoročnih mera koje mogu da unaprede izborni proces, bez zadiranja u suštinski krupna pitanja“, odgovara Klačar.
Prema Klačarevim rečima, sve predložene mere mogu da postanu deo izbornog zakonodavstva za kratko vreme — neke od njih mogu da budu usvojene za nedelju ili dve, dok je za druge potrebno više vremena, jer se radi o promeni zakona.
„Na osnovu onoga za šta je SNS izrazio spremnost, većina ili sve stvari se mogu završiti do Nove godine. Nakon toga, ostaje period od dva meseca u kojem svi akteri mogu da se upoznaju sa novim pravilima i nakon toga bi se ušlo u kampanju. Da li će to biti dovoljno da deo opozicije koji je najavio bojkot promeni svoj stav, drugo je pitanje, ali iz ugla nekoga ko radi u civilnom društvu važno je istaći da te promene znače dobru stvar za građane“, kaže Klačar.
Hoće li opozicija izaći na izbore?
Ono u šta je Klačar siguran kada se govori o strankama koje su najavile bojkot jeste da će te stranke podržati poboljšanje izbornih uslova. Pitanje je jedino hoće li predložene mere biti dovoljne da te stranke promene političku odluku koju su donele.
„Čini se da je jedan deo opozicije koji se odlučio na bojkot već pre nekoliko nedelja doneo čvrstu odluku i da neće promeniti stav, iako treba staviti jedan znak pitanja, imajući u vidu da ćemo u narednim nedeljama biti svedoci nekih drugih razgovora posredstvom EU, ali pretpostavljam da će podržati zato što su i oni svesni da je to dobro za građane“, ocenjuje Klačar.
Bilo bi bolje da je celokupna opozicija učestvovala u razgovorima na Fakultetu političkih nauka i da deo opozicionih stranaka nije vezao odluku o bojkotu za razgovore. Prema Klačarevom mišljenju, tada bi mogli da budu deo procesa do kraja i da odluku hoće li izbore bojkotovati ili ne donesu ovih dana.
Do stranaka koje su se odlučile za bojkot izbora je da tu odluku eventualno i promene, kaže Antonijević za Sputnjik.
„Biće još prostora za razgovore, pokušavamo da u finalizaciji dokumenata koje će Vlada usvajati bude što više detalja koji će se sprovoditi i kasnije pratiti, a zaista, na svakoj je stranci da donese političku odluku o učestvovanju ili neučestvovanju na izborima. Ono što smo mi, kao organizacije civilnog društva uradili, to je da smo uložili ogromnu energiju u razgovorima na FPN-u, da dovedemo i struku i da, na kraju, posle nešto više od 45 dana imamo dokument koji pokazuje kako će izgledati promene u narednim mesecima“, zaključuje on.
