Predsednik je inicijativu, u koju je Tanjug imao uvid, uputio Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda, ističući da bi njeno usvajanje bilo i simbol želje očuvanja i unapređenja odnosa između Republike Srbije i Sjedinjenih Država.
Vučić smatra da bi podizanje spomenika Vilsonu predstavljalo znak zahvalnosti i poštovanja života i dela ličnosti, koja je vrednovala i pomagala naš narod tokom i nakon Prvog svetskog rata.
„Na četvrtu godišnjicu objave rata Kraljevini Srbiji od strane Austrougarskog carstva, 28. jula 1918. godine, predsednik Vilson je doneo proglas obeležavanja ovog dana kao ’Srpskog dana‘, u znak podrške tada teško stradaloj srpskoj naciji, koja se još uvek borila za pravo života u sopstvenoj otadžbini“, podseća Vučić.
On navodi i da je prošlo više od 100 godina otkad se srpska zastava zavijorila u Beloj kući, a u svim crkvama pročitan Vilsonov Proglas o srpskom narodu, u kojem su izrečene najlepše reči o našem narodu, o vrednosti slobode i jednakih prava svih naroda.
„Tomas Vudro Vilson, dobitnik Nobelove nagrade za mir, tokom dva mandata na funkciji predsednika SAD, u periodu obeleženom ratom do tada neviđenih razmera i stradanja, dao je neizmeran doprinos ustanovljavanju vrednosti mira i međunarodnog prava i saradnje“, naglašava Vučić.
On ukazuje i na to da je saopštenjem izdatim 8. januara 1918. godine, poznatim pod imenom „14 tačaka“, Vudro Vilson kao postulat mira postavio nesmetani globalni protok robe, transparentnost međudržavnih sporazuma, demokratiju, i založio se za pravo naroda na samoopredeljenje.
„Posebno bih izdvojio jedanaestu tačku saopštenja, koja je govorila o potrebi osiguranja suvereniteta država na Balkanu, kao i o davanju slobodnog i bezbednog pristupa moru, tada još uvek Kraljevini Srbiji“, kaže Vučić.
Prema njegovim rečima, Vilsonova vanredna erudicija i poznavanje srpske istorije i borbe za slobodu i ujedinjenje našeg naroda kao i veliko prijateljstvo sa srpskim naučnikom Mihajlom Pupinom bili su ključna podrška pregovaračkoj poziciji Kraljevine Srbije na Pariskoj mirovnoj konferenciji.
„Zahvaljujući podršci predsednika Vudra Vilsona, Srbija je više teritorijalnih sporova rešila u svoju korist i utvrdila granice sa susedima“, istakao je Vučić u inicijativi.
On navodi i da po završetku Pariske mirovne konferencije predsednik Vilson sa ciljem demilitarizacije sveta i sprečavanja oružanih konflikata ulaže veliki trud u osnivanje Lige naroda, bez koje Ujedinjene nacije ne bi postojale u današnjem obliku.
„S obzirom na zajedničke demokratske i humanističke vrednosti, vrednosti kojima Republika Srbija i vek kasnije zarad mira i napretka stremi i iza kojih stoji, nadam se da ćete razmotriti ovu inicijativu i smatram da bi njeno usvajanje bilo simbol želje očuvanja i unapređenja odnosa između Republike Srbije i SAD, kao i da bi podizanje spomenika Vudru Vilsonu bio pravi način da mu se prikladno zahvalimo za sve što je uradio za srpski narod“, naveo je predsednik u obrazloženju inicijative, uz koju je priložio i prikaz predložene lokacije.
Bulevar Vudra Vilsona po svom otvaranju spajaće, podseća on u dopisu, Karađorđevu ulicu, čiji nastanak je započet još tokom 19. veka, i Bulevar Vojvode Mišića, kojim dominira kompleks Beogradskog sajma, simbol naše prestonice u drugoj polovini 20. veka.
„Bulevar koji već nosi ime predsednika Vudra Vilsona i koji simbolizuje kontinuirani progres naše prestonice vezujući Kalemegdan, Savamalu, Savski amfiteatar, i Beogradski sajam je, smatram, prikladna i primerena lokacija za podizanje spomenika predsedniku Vilsonu, čiji život i delo su ostali upamćeni po posvećenosti miru i prosperitetu“, istakao je Vučić u predlogu inicijative upućene članovima i predsednici Komisije Andrei Radulović.
