U izveštaju „Guglovih“ istraživača, koji je nakratko objavljen na sajtu NASA pa uklonjen, tvrdi se da je njihov procesor bio u stanju da u roku od tri minuta i 20 sekundi izvrši izračunavanje za koje bi najnaprednijem klasičnim računaru „Samitu“ trebalo, kako se navodi, otprilike 10.000 godina.
Istraživači su rekli da to znači „kvantnu nadmoć“, kada kvantni računari izvršavaju izračunavanja koja su ranije bila nemoguća.
„Ovo dramatično ubrzanje u odnosu na sve poznate klasične algoritme omogućava eksperimentalnu realizaciju kvantne superiornosti. Koliko znamo, ovaj eksperiment označava prvo računanje koje se može obaviti samo na kvantnom procesoru“.
Kako se navodi, sistem može da izvrši samo jedno visoko tehničko računanje, ali je za upotrebu kvantnih mašina za rešavanje praktičnih problema potrebno još mnogo godina. Dok prototip takozvanih kvantnih kompjutera postoje, oni mogu da obavljaju iste zadatke koje mogu i klasični računari, samo brže.
Izveštaj Boston konsalting grupe iz novembra 2018. godine kaže da bi oni mogli „promeniti igru u oblastima kriptografije i hemije (a time i nauke o materijalima, poljoprivrede i farmacije), posebno onim koje se odnose na veštačku inteligenciju i mašinsko učenje“.
Za razliku od osnovnih binarnih elemenata klasičnih računara, ili bitova koji predstavljaju ili nule ili jedinice, kvantni bitovi ili kubiti mogu istovremeno da predstavljaju i jedno i drugo.
Spajanjem kubita, kvantni računari mogu da uporedo obrađuju ogromne količine informacija, dok tradicionalni kompjuteri moraju da ih obrađuju sukcesivno.
„To je značajna prekretnica, prvi put da je neko pokazao da kvantni računari uopšte mogu nadmašiti klasične računare“, rekao je Stiv Brijerlej, osnivač kvantnog softverskog startapa „Riverlejna“, koji je savetnik za kvantne tehnologije Vlade Velike Britanije.