Svi oni koji nisu prodali akcije, imaju više novca na računima.
„Zaključno sa isplatama dividende NIS-a, svaki građanin koji dosad nije prodao akcije može na svom računu da očekuje negde oko 6.300 dinara“, kaže Aleksandar Čortan, član Izvršnog odbora Poštanske štedionice.
Taj iznos nije isti za sve, zbog različitih visina naknada koje banke naplaćuju. Bez naknade i provizije, međutim, moguća je jedino prodaja akcija na šalterima pošta i to do 31. decembra naredne godine. Njihovu prodaju brokeri ipak ne savetuju iako je zarada od dividendi mala.
„Što se tiče malih akcionara, za njih nije toliko značajan taj iznos dividende, ona se uglavnom sagledava kod strane onih akcionara koji imaju veću količinu akcija tako da bi mogli da očekuju neki veći priliv po tom osnovu. Mali akcionari svoju odluku da li da prodaju akcije ili ne uglavnom bi trebalo da baziraju na ceni koje te akcije imaju na berzi i da li im je taj novac stvarno neophodan u tom momentu“, kaže Jasmina Bjelić, berzanski stručnjak.
Ako se pak odluče da kupe nove ili otkupe besplatne akcije članova porodice, to mogu da učine preko brokerskih kuća. Do većeg broja akcija može se doći i nasleđivanjem.
„Akcije preminulih lica su predmet nasleđivanja. Sve što je potrebno da naslednici urade jeste da imovinu akcije uključe u svoj ostavinski postupak“, kaže Čortan.
Po dobijanju rešenja, potrebno je da se obrate u jednoj od 180 ekspozitura Poštanske štedionice, gde će izvršiti realizaciju ostavinskog rešenja, odnosno proknjižavanja akcija sa preminulog lica na naslednike, objasnio je Čortan.
A kada se naslede, mogu se i prodati. Novac se dobija u roku od tri do četiri dana.
Pre 11 godina, više od četiri miliona građana ostvarilo je pravo na po pet akcija NIS-a, jednu Aerodroma, 31 Telekoma i sedam Akcionarskog fonda. Dosad je jedino bilo moguće prodati akcije NIS-a i Aerodroma, što je učinilo oko dva miliona ljudi. Naknadne prijave za besplatne akcije nisu moguće.
