Vučić je podsetio i na pismo koje je nedavno Donald Tramp, predsednik Amerike, uputio Srbiji, iz kojeg je jasno da SAD očekuju od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. Predsednik Srbije je dodao i da će u nešto blažoj formi, a verovatno pred kraj dijaloga, to reći i ostale zapadne zemlje koje su priznale Kosovo.
Ako je situacija takva, koliki manevarski prostor ostaje Srbiji u ovim pregovorima i da li ga uopšte ima? Šta Vučić može u Njujorku da razgovara sa zapadnim zvaničnicima, ukoliko oni traže samo priznanje Kosova?
Nade ima…
Zoran Milivojević, diplomata u penziji, za Sputnjik kaže da i pored ovakvog stava Amerike Srbija ima manevarski prostor, jer državnost samoproglašene nezavisnosti Kosova nije potvrđena na globalnom planu.
„I nije potvrđena tamo gde to suštinski treba da se potvrdi, a to su Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti. A jedino na tim adresama je moguće da se državnost potvrdi u punom smislu i da Kosovo kao država obezbedi pun državno-pravni subjektivitet“, objašnjava Milivojević.
Dokle god to nije na ovom nivou potvrđeno, Beograd ima manevarski prostor da osporava kosovsku državnost, jer na strani Srbije ostaje međunarodno pravo.
„Ostaje i činjenica da više od polovine čovečanstva nije priznalo samoproglašenu nezavisnost Kosova. Druga stvar je činjenica da je do te nezavisnosti došlo kršenjem međunarodnog prava i mimo Povelje UN i mimo saglasnosti SB. Prema tome, to je prostor i argumenti na kojima Srbija treba da insistira“, uveren je naš sagovornik.
Ono što je, kako kaže, politički opasno, jeste stav Zapada koji je u neku ruku i pretnja Srbiji za buduće odnose sa zapadnim državama, a na srednji rok dovodi u pitanje i proces evrointegracija Srbije i njeno članstvo u Evropskoj uniji .
Ucena Zapada
„Jer potpuno je jasno da će zapadne države uslovljavati ulazak Srbije u EU priznanjem Kosova. Za zapadne centre moći, na čelu sa Vašingtonom, priznanje je važno jer zaokružuju kontekst koji je nasto NATO agresijom 1999. A tako zaokružuju i ceo geopolitički interes i strategiju koja se na tome zasnivala, a to je da se ovaj prostor definitivno uključi u NATO. Time bi se ovaj prostor udaljavao od država poput Rusije ili Turske, koje ovde imaju uticaja“, kaže Milivojević.
Sve češće spominjana opcija da bi međunarodno priznanje Kosova dovelo do novog pogroma nad Srbima i reprize 17. marta 2004, kada je Kosovo gotovo etnički očišćeno od Srba, za našeg sagovornika nije daleko od realnosti.
„Imajući u vidu strukturu i političku elitu koja je vladajuća u Prištini i njihove antisrpske i velikoalbanske stavove, nije isključeno da Srbi budu pod dodatnim pritiskom i da bez direktnih uslovljavanja budu naterani u novi egzodus i napuštanje teritorija. Istina, ne kao u ’Oluji‘, već na jedan mirniji, ali rezolutniji način da krenu u preseljenje na prostore pod kontrolom države Srbije“, upozorava Milivojević.
Predsednik Srbije bi tokom boravka u Njujorku trebalo da se sastane sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom, grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom... Prema Vučićevim rečima, još se ne zna da li će u nedelju ili ponedeljak prisustvovati religijskim skupovima koje Donald Tramp zakazuje, a gde bi moglo da dođe i do kratkog, ali vrednog susreta sa američkim predsednikom.
