List „Komersant“ piše da program ekonomske integracije Rusije i Belorusije za period od godinu i po predviđa delimičnu integraciju dva ekonomska sistema od januara 2021. godine, između ostalog i u jedinstven poreski zakon, spoljnotrgovinski režim, kao i u skoro jedinstven bankarski nadzor i jedinstveni regulator tržišta nafte, gasa i struje.
Vasilij Koltašov, šef Centra za političko-ekonomska istraživanja Instituta za novo društvo, veruje da bi za Belorusiju bila loša svaka druga opcija, osim daljeg ekonomskog zbližavanja sa Rusijom.
„Ekonomska integracija Rusije i Belorusije je neophodna i neizbežna za Belorusiju, jer ako ona izabere drugi put, a to je put ulaska u svet zapadne ekonomije, to bi značilo katastrofu, pretvorilo bi je u periferuju EU i dovelo bi do kraha u industrijskom i poljoprivrednom sektoru Belorusije. Kažem to zato što ne prestaju pregovori i koketiranje sa Zapadom. Beloruski predstavnici ne izlaze iz Londona, Berlina i Brisela. Zato je donošenje takvog plana ozbiljan korak unapred, koji govori da je u Minsku racionalnost ipak pobedila intrige spoljnih aktera“, kaže Koltašov za Sputnjik.
On smatra da je dalja integracija dobra i za Rusiju, zato što joj je neophodno širenje tržišta.
„Rusiji je potrebno da Belorusija bude deo ruskog ekonomskog sistema i da prihvata ruska pravila. Naravno da su ruske kompanije veoma zainteresovane za beloruska preduzeća, ali to interesovanje će biti uzdržano i ostaće na izvesnoj distanci, ili će one pokušati da dođu do beloruskih preduzeća tako što će stvarati udruženja koja će biti deo jedinstvenog ekonomskog prostora dve zemlje“, pretpostavlja ruski ekspert.
„Rusija u ekonomskoj politici prelazi na protekcionizam, pa beloruskim preduzećima to ne ostavlja mogućnost da se na drugi način razvijaju na ruskom tržištu, osim tako što će na njega ući ravnopravno“, objašnjava Koltašov.
Šta kažu u Minsku
Beloruski ekonomista i politikolog Dmitrij Bolkunec smatra da je Program, koji je dogovoren između dve zemlje, logični nastavak i oplemenjivanje sadržajem Saveznog sporazuma iz 1999. godine, koji nije do kraja realizovan. On podseća da se 20. decembra obeležava 20. godišnjica Savezne države, pa građanima treba pokazati da je ostvaren neki napredak.
„Zato je i osmišljena ta mapa puta koja će dati podsticaj ekonomskoj integraciji. Ona je, bez sumnje, korisna i za Belorusiju i za Rusiju i otvoriće nove mogućnosti za biznis. Treba da bude jasno da je Belorusija danas prioritet broj jedan za Rusiju u oblasti ekonomske politike, a da je za Belorusiju Rusija nezamenjiv partner u ekonomiji, energetici i u drugim sferama. A uspostavljanje ravnopravnih uslova za subjekte privređivanja i za pristup Belorusije ruskom energetskom tržištu, po cenama koje važe za Ruse, će svakako značiti nove mogućnosti za jačanje integrativnih procesa“, uveren je Bolkunec.
Beloruski stručnjak napominje da je važno i da privrednicima bude adekvatno objašnjeno koje su prednosti ekonomske integracije.
„To se tiče i projekata koji mogu da postanu motori ekonomskog rasta zemlje i kanala komunikacije, odnosno, uspostavljanja transportnog koridora između Minska i Moskve i Minska i Peterbruga, i to izgradnjom brzih magistrala. To treba da bude jedan od prioriteta u odnosima dve zemlje“, ističe Bolkunec.
Mape puta
Program integracije dve zemlje još nije objavljen, ali list „Komersant“, koji se upoznao sa njegovim sadržajem, tvrdi da je reč o dosta radikalnom projektu, kojim je planirana delimična ekonomska integracija, analogna konfederativnim, ili čak federativnim državama. Veći deo planova predviđa da se do 1. novembra ove godine dostave predlozi o „mapama puta“ za ujedinjenje privreda, da se dostavi priprema zakonodavnih mera za integraciju do kraja 2020. godine, a u većini slučajeva se govori o početku rada po jedinstvenom režimu od 1. januara 2021. godine.
Među planiranim merama je i donošenje jedinstvenog Poreskog zakonika do 1. aprila 2021. godine, a pretpostavlja se da bi on mogao da stupi na snagu 2022. godine. Dokument, kako se navodi, ne sadrži konkretne dogovore o sudbini „jedinstvenog budžeta“ Savezne države, ali predviđa da će države voditi zajedničku carinsku i energetsku politiku. Takođe se ne pominje ujedinjenje emisionih banaka, ni jedinstvena valuta.
Ipak, centralne banke i ministarstva finansija dve zemlje nameravaju da se dogovore o harmonizaciji makroekonomske politike, o unifikaciji devizne kontrole, o objedinjavanju platnih sistema i, barem donekle, jedinstvenom režimu zaštite investicija. Centralna banka Rusije i Nacionalna banka Belorusije takođe treba da od 2021. godine rade u okviru međudržavnog Sporazuma o jedinstvenim principima bankarskog i finansijskog nadzora. Najzad, strane su se dogovorile o jedinstvenim principima „specijalnih ekonomskih mera“, koje se u Rusiji češće nazivaju kontrasankcijama.
Do 1. novembra ove godine ruska i beloruska ministarstva ekonomije treba da sačine „mapu puta“ o regulisanju granica. Takođe, do 2021. očekuje se uzajamni i jedinstveni pristup državnim nabavkama, jedinstven sistem evidencije imovine i unifikacija privrednog zakonodavstva, koje može da obuhvati i unifikaciju građanskih zakonika od januara 2022. godine.
Dve zemlje u okviru Savezne države nameravaju da usaglase politiku na tržištu rada i u oblasti socijalne zaštite. Sfere odbrane, državne bezbednosti, pravosuđa, organa reda i ministarstva unutrašnjih poslova, obrazovanja, zdravstva, nauke i državne uprave nisu obuhvaćene dokumentom, kao ni ovlašćenja izvršne vlasti Savezne države. Zato, kako navodi moskovski list, bar do 2022. godine ne može se govoriti o faktičkom ujedinjenju dve zemlje — radi se samo o ekonomskoj integraciji.
