Nakon vrlo uspešnog Filozofskog teatra sa pozorišnim rediteljem Oliverom Frljićem na prošlogodišnjem Bitefu, novi Filozofski teatar u goste je doveo Olera, autora svetskog bestselera o Trećem rajhu i narkoticima, prenosi Tanjug.
Horvat je na početku razgovora kazao da Olerova knjiga nije roman, iako sama tema zvuči ne samo kao publicistička već podseća na naučnu fantastiku.
Olerova knjiga je izazvla veliko interesovanje u svetu i prevedena je na 31 jezik, ali još nije prevedena na srpski.
Tokom detaljnog dugogodišnjeg istraživanja, Oler je sakupio materijal koji povezuje nacizam i upotrebu narkotika u jednom izuzetno „propisanom“ i „čistom“ društvenom sistemu.
Nemački pisac je kazao da je prvi put u Beogradu i da mu se jako sviđa njegova nepretencioznost.
„Beograd je kao Berlin, pre nego što je postao grad robe i kapitala. Lepo vam je ovde“, kazao je Oler.
On kaže da su nacisti koristili drogu u velikoj količini, a ta tema je do pre nekoliko godina bila apsolutni tabu u nemačkom društvu.
„Nema Nemca koji bi na bilo koji način povezao nacizam i narkotike. Vrlo važan aspekt nacističke ideologije bilo je insistiranje na kultu zdravlja. Nacisti su želeli da se predstave kao čistunci — čiste krvi, čak su 1933. godine doneli zakon o zabrani narkotika u tadašnjoj Vajmarskoj republici“, kazao je Oler i dodao da su nacisti razbili široko rasprostranjenu upotrebu morfijuma posle Prvog svetskog rata.
„Hitler je bio vegetarijanac i protivnik alkohola. Čak je i pozdrav ’hajl‘, osim ’živeo‘ značio i ’zdrav‘. Dakle — ’zdrav Hitler‘ bio je oličenje nacističke čistoće. Poznanik jednog od mojih prijatelja, koji je kupovao stari nameštaj 2010. godine, našao je kredenac pun ’pervitina‘, koji je u doba nacizma bio regularni lek. Jedini sastav tog leka bila je sintetička droga metamfetamin“, kazao je Oler.
Naveo je da je potom počeo da istražuje upotrebu narkotika u nacizmu i to istraživanje ga je dovelo do saznanja da su „različiti nacistički blickrigovi“, brze pobede po Evropi, bili mogući zato što su vojnici masovno koristili metamfetamin.
Dodaje da je u zajedničkom istraživanju sa jednim nemačkim istoričarem naišao na podatak da je mladi nemački hemičar u 19. veku uspeo da izdvoji morfijum iz maka.
„Kasnije su njegove kolege pronašle heroin i aspirin, pa se heroin jedno vreme u Nemačkoj preporučivao kao lek koji uspavljuje decu. Bilo je popularan među roditeljima tog doba“, klaže Oler i ističe da su droge bile zabranjene u nacističkoj Nemačkoj sve do 1936. godine, kada se održavala Olimpijada u Berlinu.
„Tada su farmaceutske kompanije proizvele ’pervitin‘, koji je držao glavu bistrom i omogućavao ljudima da više vremena provedu bez sna. Slogan tog doba bio je ’Nemačka, probudi se‘“ kazao je Oler.
On navodi da je „pervetin“ bio lek trenutka.
„Domaćice su ga uzimale da bi brže čistile kuću i Nemačka je bila spremna za rat. Jedan profesor koji je radio na otklanjanju umora kod nemačkih vojnika preporučivao je ’pervetin‘ kao sredstvo za stimulans pre napada na Poljsku i Austriju. Objašnjeno je vojnicima da mogu da budu budni još osam časova nakon uzimanja leka. Naručeno je 35 miliona tih tableta pre napada na Francusku. Tri dana i noći su Nemci napredovali kroz Francusku bez ikakvog odmora. Prešli su planinski venac kao da su se kretali po asfaltiranoj ploči“, kazao je Oler i dodao da je to bilo prvo hemijsko oružje koje su Nemci koristili.
Za njega nema dileme da je Hitlerov lekar Teodor Morel svakoga dana ubrizgavao vitamine u vođu Trećeg Rajha.
„Bio je to avangardni način dopingovanja. Od 1936. pa sve do 1945. godine, prema svedočenjima Morela, Hitler je primao svakoga dana jednu ili dve injekcije. To su hiljade i hiljade injekcija. Od 1941. godine Morel je kombinovao različite opijate sa vitaminima i stereoidima... Bilo je tu spida, kokaina... Bilo je zapanjujuće šta je sve koristio pred kraj 1944. godine“, kazao je Orel.
