Pre nego što je Tramp u sredu najavio Obrajenov angažman, on je bio malo poznat široj javnosti, osim po izletu u Švedsku, gde se zalagao za puštanje repera Ejsepa Rokija (A$AP Rocky) iz zatvora.
Iako taj poduhvat nije urodio plodom, Tramp se ipak odlučio da Obrajena promoviše u svog savetnika za nacionalnu bezbednost, poziciju koju je donedavno držao Džon Bolton. Prošle sedmice Tramp je otpustio Boltona zbog „snažnog neslaganja“ oko važnih pitanja, navodno, zbog Boltonovih pokušaja da uvuče američkog predsednika u ratove sa Sirijom, Iranom, Venecuelom i Severnom Korejom. Sada kada je Obrajen na Boltonovom mestu i može da savetuje predsednika o pitanjima rata i mira — hoće li se promeniti američka spoljna politika?
Dok su Boltonovi apetiti za ratovanjem bili poznati i pre nego što je postao savetnik za nacionalnu bezbednost, Obrajenovi stavovi manje su poznati. Ipak, izneti su u knjizi „Dok je Amerika spavala: obnova američkog liderstva u svetu u krizi“ iz 2016. godine.
Amerika na prvom mestu?
Obrajen nije golub mira. U knjizi optužuje Obaminu administraciju za smanjenje vojnog budžeta i poniznost, što je ohrabrilo „autokrate, tirane i teroriste“. Pozivajući se na povećanje vojne potrošnje i mornaricu koja „vlada talasima“, novi savetnik za nacionalnu bezbednost se zalaže za Sjedinjene Države koje su na čelu globalne koalicije saveznika.
Koalicije sa stranim državama do sada su bile smetnja za Trampa, tvorca slogana „Amerika na prvom mestu“. Predsednik je doveo u pitanje vrednosti saveza kakav je NATO i pozvao je američke partnere da izdvajaju više novca za odbranu. Trampov izolacionizam doveo ga je u sukob sa nekoliko visokih zvaničnika, među kojima je bio i sekretar za odbranu Džejms Matis. Da li će Obrajen ublažiti svoja uverenja i pokušati da ih prilagodi Trampovim, ili će zasmetati svom šefu — ostaje da se vidi.
Kina
Fokusiran na rast kineske globalne moći, Obrajen upozorava na rast pomorske moći ove zemlje i naziva ga „crvena oluja koja jača“.
Njegov agresivan stav prema Pekingu uklapaće se u stavove administracije. Od trgovinskog rata, do etiketiranja Kine kao „grabljivice“ i „globalnog konkurenta“, trenutna administracija zauzela je prema najmnogoljudnijoj zemlji sveta čvršći stav nego bilo koja prethodna.
Iran
Obrajen je na funkciju imenovan oko pola časa pre nego što je Tramp najavio uvođenje „značajnih“ sankcija Iranu, kao odgovor na napade na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji, za koje je Iran, navodno, odgovoran.
Iako se Bolton zalagao za vojnu akciju protiv Islamske Republike, Tramp je bio suzdržaniji. Obrajen je, pak, zagovornik tvrde linije prema Iranu. Nuklearni sporazum, koji je Obamina administracija potpisala sa Iranom 2015. godine, uporedio je sa smirivanjem nacističke Nemačke pre početka Drugog svetskog rata.
Opisujući Iran kao „zakletog neprijatelja SAD“, on je isključio mogućnost vojne intervencije, ali i potpisivanje bilo kakvog sporazuma sa Iranom, pre nego što ova zemlja obustavi i civilni nuklearni program.
Rusija
Obrajen je knjigu izdao pre nego što je Rusija, zbog kleveta o mešanju u izbore, postala deo američke politike, tako da je malo prostora posvećeno ulozi Moskve u svetskim poslovima.
Ipak, jedno poglavlje posvećeno je Ukrajini i u njemu Obrajen hvali prozapadne aktiviste koji su svoju zemlju „izvukli iz despotizma Vladimira Putina“.
Avganistan
Obrajenov ulazak u Belu kuću događa se u kritičnom momentu, kada Tramp namerava da se povuče iz rata koji traje već 18 godina. Mirovni pregovori sa talibanima traju već godinu dana, a poslednju rundu, koja je trebalo da bude održana u „Kemp Dejvidu“, američki predsednik naglo je otkazao, i to zbog niza bombaških napada u Kabulu.
Obrajen ima višegodišnje iskustvo rada na tlu Avganistana, ali će ipak morati da balansira između pružanja ruke talibanima i izbegavanja besa američkih političara i građana, od kojih je većina protiv sporazuma sa talibanima.
Severna Koreja
Činjenica da u knjizi Obrajen preporučuje da Severnu Koreju treba obavestiti da se nalazi u dometu američkih vazdušnih i mornaričkih baza — mnogo govori o njegovom stavu prema toj zemlji.
Denuklearizaciju Severne Koreje ne spominje, ali spominje stav prema kom bi predaja nuklearnih potencijala bila jedino rešenje koje je prihvatljivo za Ameriku, kada se govori o potencijalno neprijateljskim zemljama.
Boltonova izjava da denuklearizacija Korejskog poluostrva prema libijskom modelu, koji je nešto manje od deceniju kasnije doveo do svrgavanja i pogubljenja libijskog lidera Muamera el Gadafija, umalo nije uzrokovala prekid američko-severnokorejskih razgovora prošle godine, pa će Obrajen verovatno prilagoditi svoj ton, kako bi izbegao sličan gaf.
Birajući Obrajena, čini se da je Tramp načinio sigurniji izbor nego što je to bilo u Boltonovom slučaju. Veliki deo Obrajenove karijere, za razliku od Boltonove, odigrao se iza scene i van dometa medija. Ipak, Obrajen u novoj ulozi neće moći da izbegne kritiku i odgovornost za Trampove spoljnopolitičke odluke.
