Ovako Srđan Ognjanović, direktor prestižne Matematičke gimnazije, škole koja Srbiju predstavlja u najboljem svetlu na svim meridijanima, za Sputnjik komentariše poslednji uspeh svojih đaka:
Učenici Matematičke gimnazije na IV Međunarodnoj olimpijadi metropola u Moskvi osvojili su zlato iz matematike, fizike i hemije, a srebro iz informatike. U ekipnom takmičenju zauzeli su drugo mesto, među timovima iz 45 gradova iz 32 zemlje.
Nosioci zlata iz matematike i fizike, Miloš Milićev i Dobrica Jovanović, za Sputnjik kažu da im na ovom takmičenju nije bilo teže nego inače. Satima su rešavali zadatke, ali su se i družili, najviše sa decom sa Balkana koju već dobro poznaju sa takmičenja, ali i sa Rusima i Amerikancima.
Prvi put i đak iz Ruske škole
Obojica su već u sedmom razredu upisali Osnovnu školu pri Matematičkoj gimnaziji. Dobrica kaže da sada vidi koliko je to bila dobra odluka.
„To je jedna od boljih stvari, zato što u sedmom i osmom razredu već mogu na višem nivou da se rade matematika i fizika, a u osnovnim školama profesori moraju baš da se potrude da bi na tom nivou pružili matematičko znanje. To je jedan od izbora zbog koga sam mnogo srećan“, kaže zlatni fizičar.
Svake godine Matematička gimnazija upisuje dva odeljenja sedmaka i pet odeljenja prvaka, a ove godine ih je nešto više. Primili su i učenike iz Crne Gore, Makedonije, a prvi put i jednog đaka koji je u Beogradu završio Rusku školu.
U ekipnom plasmanu na Olimpijadi u Rusiji, ekipa iz Beograda je druga, jer je matematičku silu, Moskvu, teško pobediti. Treće mesto zauzeo je glavni grad jedne male zemlje koji je daleko od metropole — Banjaluka.
„Naši mladi ljudi su veoma talentovani i to ne samo za naučne oblasti, već i u sportu i umetnosti, imamo violiniste, mlade slikare, veoma smo talentovan narod. Nažalost, ne koristimo do kraja sve te potencijale. To nije dobro. Neki drugi, koji su možda manje obdareni, kasnije postignu bolje rezultate“, sa žaljenjem konstatuje Ognjanović.
Saradnja sa Banjalukom
Dodaje da slavna Matematička gimnazija ima odličnu saradnju sa banjalučkom, svake godine upišu i po nekoliko talentovanih učenika iz Banjaluke, Zvornika, Foče.
Glavni cilj gimnazije je da osposobi mlade ljude da budu kompletne ličnosti, takmičenja nisu prioritet, ne treniraju da bi pobedili, ali uvek kad odu, vrate sa medaljama. Veća muka je pronaći novac za odlazak. Donacijama pomažu kompanije i bivši đaci. Ponekad do poslednjeg trenutka ne znamo da li deca idu, ali se na sreću, poslednjih godina nije se desilo da ne otputuju, kaže Ognjanović.
„Za neka takmičenja zadužena je država, ona finansira odlazak, a na Olimpijade iz matematike, fizike, informatike i hemije deca idu uz pomoć Naftne industrije Srbije. Izuzetno mnogo nam pomažu. Ponekad se, da nije njih, ne bi ni putovalo, pogotovo kad je neka udaljena destinacija u pitanju, kao što su Argentina ili Australija“, kaže direktor škole.
Velika odricanja
Priprema za takmičenje podrazumeva velika odricanja, ali se u sjajnoj atmosferi, u kojoj su profesori i učenici ravnopravni u savladavanju teških zadataka, pripremanje shvata kao izazov i igra, kaže Miloš, koji je u Srbiju doneo zlato iz matematike.
„Tokom raspusta bili smo na međunarodnim olimpijadama, to je bilo u julu, tako da nam je raspust bio dosta kraći, a spremali smo se i za ovo takmičenje. Raspust nam se smanjio na minimum, ali sad se nekoliko nedelja odmaramo, uz redovnu nastavu“, kaže u šali Miloš Milićev.
Oba pobednika, koji će znanje testirati i na oktobarskom takmičenju u Permu, idu u treći razred i već planiraju studije u inostranstvu, jer su, kažu, napolju i dalje mnogo bolji uslovi.
Traže bolje uslove za genijalce
Učenike Matematičke gimnazije lako je prepoznati na fakultetima, jer su često najbolji, a samo na Kembridžu ih je trenutno 35. Prepoznaju ih i velike kompanije koje im nude posao dok još studiraju.
U školi koja je nastala po modelu moskovske Matematičke gimnazije, odnosno slavnog profesora Kolmogorova, jednog od najvećih matematičara 20. veka, još žive u nadi da će i država prepoznati potrebu da ova škola, koju je teško porediti sa bilo kojom drugom, dobije đački dom.
Smatraju da najtalentovanija deca to zaslužuju, kao što i deca iz udaljenih delova Srbije zaslužuju priliku koju imaju njihovi vršnjaci iz Beograda.
