U spasavanju su učestvovali major Ivan Todosijević, potporučnik Janko Ninković i stariji vodnik prve klase Dušan Obradović.
Trojica pripadnika Vojske Srbije bili su očevici saobraćajne nezgode do koje je došlo kada je vozač putničkog automobila, dok je pokušavao da pretekne kolonu vozila ispred sebe, kako bi izbegao kamion iz suprotnog smera, naglo skrenuo u svoju traku, iz koje je usled velike brzine izašao s kolovoza i udario pešaka na proširenju puta.
„Pešak je bio odbačen nekih petnaestak metara od automobila. Vozilom smo prišli do mesta nesreće, gde smo videli stariju ženu kako leži u kanalu, pored same ograde. Zaustavio sam auto, izašli smo i shvatili da je teško povređena“, objašnjava major Todosijević i dodaje da je žena bila u besvesnom stanju, povređene glave i da je krvarila iz nosa.
Prema njegovim rečima, sve do dolaska Hitne pomoći, on i kolege se nisu odvajali od povređene žene i preduzeli su sve kako bi joj spasli život.
„Proverio sam puls, video da ima otkucaje srca i ustanovio da diše. Postavio sam joj podlogu ispod glave, kako ne bi došlo do gušenja, okrenuo je na bok i otvorio joj usta, da bi mogla da diše. Neko od ljudi koji su se, takođe, zaustavili, za to vreme pozvao je službu Hitne pomoći, koja je u roku od desetak minuta došla iz Lučana i povređenu gospođu prevezla u bolnicu u Čačku“, rekao je major Todosijević.
Trojica pripadnika 22. pešadijskog bataljona pomogla su ekipi Hitne pomoći da pacijentkinju stavi na nosila i prenese u sanitetsko vozilo, koje je pod rotacijom otišlo za Čačak. Upoznali su lekare o stanju povređene žene i objasnili da postoji velika mogućnost unutrašnjih povreda.
„Bavimo se takvim poslom gde moramo da znamo šta se radi u slučaju samopovređivanja i u slučaju neophodnosti ukazivanja pomoći nekom drugom, dok neko od stručnih organa ne dođe — objašnjava major Todosijević i dodaje da to što je sa kolegama pomogao unesrećenoj ženi samo oslikava spremnost pripadnika Vojske Srbije da u trenutku kada se radi o životu i smrti donesu ispravnu odluku i pristupe spasavanju nečijeg života.
Potporučnik Janko Ninković smatra da bi svaki pripadnik Vojske Srbije postupio na sličan način i poručuje da građani Srbije treba da znaju da na svoju vojsku mogu da računaju ne samo u radno vreme, već da ih pripadnici vojske čuvaju uvek, bez obzira na to da li nose uniformu ili ne. On ističe da je, poput drugih kolega, zadovoljan standardom u vojsci i kaže da svoj život vidi u Srbiji, gde će kroz svoj poziv biti na usluzi svim građanima.
Stariji vodnik prve klase Dušan Obradović ističe da je ponosan što je sa svojim kolegama uspeo da predstavi vojsku u najboljem svetlu i kaže da narod može da veruje vojniku, jer je vojnik uvek spreman da pomogne svom narodu.
Komandant 22. pešadijskog bataljona major Ivan Ćatić kaže da je ponosan što u sastavu svog bataljona ima pripadnike sposobne da brzo i pravilno odreaguju u realnim situacijama i nesebično i požrtvovano ukažu pomoć. Za svu trojicu kaže da su primerne starešine u jedinici, koji svoje svakodnevne zadatke i obaveze izvršavaju kvalitetno i da je spasavanje u kojem su učestvovali svojevrsna potvrda njihovih sposobnosti.
Ministar Vulin je izrazio zadovoljstvo što Vojska Srbije u svom sastavu ima dobre, hrabre i odlučne ljude koji će uvek pomoći svakome kome je pomoć potrebna.
