„Velika Albanija“ postojala je samo kratko, tokom Drugog svetskog rata, između 1941. i 1945. godine, kao satelit fašističkih sila Italije i Nemačke, ali ona je ostala nedosanjan san mnogih albanskih političara. Na Kosovu i Metohiji, jedino se Aljbin Kurti, lider pokreta „Samoopredeljenje“, otvoreno zalaže za obnovu tog fašističkog projekta. Ostali, verujemo, misle isto kao i Kurti, ali nisu toliko otvoreni u zalaganju za obnovu te tvorevine. I nisu najozbiljniji kandidati za novog premijera posle nastupajućih izbora, kao što je Kurti.
Taktika stvaranja „velike Albanije“ u poslednje vreme ide putem stvaranja zajedničkog tržišta, zajedničkog carinskog sistema i zajedničke spoljne politike između samoproglašenog Kosova i Albanije.
U jeku izborne kampanje na Kosovu i Metohiji, Kurti je dodao još jednu stvar, simboličnu, ali identitetski veoma važnu — zastavu i himnu. Za njega, himna takozvanog Kosova je čudna, a zastava greška. Himna se zove „Evropa“ i nema reči, a zastava nema istorijske, niti bilo koje druge vrednosti osim geografske, ocenjuje on.
„Nije himna Albanije, već svih Albanaca. Kao Albanci imamo nešto veliko zajedničko, od istorije, zastave itd…“, rekao je Kurti.
Postoji samo jedan plan
Uz zajedničko tržište, carinu i spoljne poslove, ako još dodate zastavu i himnu, proglašavanje ujedinjenja Albanije i Kosova, čini se, postaje samo puka formalnost i, možda, „plan B“ ukoliko pregovori između Beograda i Prištine propadnu.
Tako bi „velika Albanija“ postala još jedna od „realnosti“ na koju bi i srpska i svetska javnost trebalo da se naviknu, poput „realnosti“ o nezavisnom Kosovu.
Međutim, prema rečima šefa Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovana Drecuna, „plana B“ i nema — strateški cilj Albanaca je stvaranje Velike Albanije. To je jedini plan, kaže on.
„Politička filozofija Kurtija i ’Samoopredeljenja‘ jeste otvoreno zagovaranje stvaranja ’velike Albanije‘ i u tom konceptu nema mesta ni za kakve razgovore sa Beogradom o postizanju eventualnog kompromisnog rešenja. On, pored svih koraka koji su do sada preduzeti na praktičnom ujedinjenju Kosova i Albanije, želi da i preko formalnih simbola zaokruži koncept ’velike Albanije‘, a vidimo da to nailazi na pozitivan odjek i kod predstavnika političkih partija Albanaca u Makedoniji“, naglašava Drecun.
„Nova zora“
Ako neko u Makedoniji kaže da će za Albance svanuti nova zora ako Kurti postane premijer Kosova, to znači da Albanci u Makedoniji u lideru „Samoopredeljenja“ vide nekoga ko može da bude presudni činilac u formalnom stvaranju „velike Albanije“, ne samo ujedinjenjem Kosova i Albanije, već i prisajedinjenjem delova Makedonije i, eventualno, delova Crne Gore i Grčke, dodaje naš sagovornik.
To što Kurti izjavljuje da trenutno nema uslova za stvaranje „velike Albanije“ ne znači da je odustao od svojih ciljeva, a stavom da Beograd loše utiče na stavove Srba sa KiM i da želi da razgovara samo sa njima, zatvara vrata bilo kakvim pregovorima, smatra Drecun.
„Naravno, situacija će se verovatno suštinski promeniti kada se na Kosovu i Metohiji, nakon predstojećih izbora, formiraju organi vlasti. Tu će se pojaviti mnogo snažniji uticaj SAD i nekih drugih zapadnih zemalja i taj pritisak će sigurno biti usmeren ka tome da se ukinu takse i da se nastave razgovori sa Beogradom“, predviđa sagovornik Sputnjika.
Sada je vreme sakupljanja glasova građana, a kako će se Kurti ponašati nakon izbora ostaje da se vidi, zaključuje Drecun, uz konstataciju da se radi o najvećem zagovorniku „velike Albanije“ na KiM, što ga svrstava u sam vrh političkog ekstremizma.
