Saudijski ministar energetike princ Abdul-aziz bin Salman izjavio je da su napadi na „Aramko“ i na naftnom polju „Hurais“ doveli do pada proizvodnje sirove nafte za 5,7 miliona barela dnevno, odnosno da je ona prepolovljena. Ovo predstavlja pretnju za svetsku ekonomiju, jer podgreva strahovanja da će napad na objekte u Saudijskoj Arabiji podići cene nafte na svetskom tržištu.
Prema rečima Jelice Putniković, urednice Balkan magazina i stručnjaka za energetiku, skok cena nafte ima psihološki karakter, u iščekivanju konačnih procena štete od strane Saudijske Arabije.
„Saudijci proizvode oko 10 miliona barela dnevno, a ovaj napad svakako ne znači da će se njihova proizvodnja na duži rok svesti na pet miliona barela. Dakle, mora da se utvrdi obim štete i koliko dugo će sanacija trajati, ali dešavanja u Saudijskoj Arabiji nisu jedini faktor koji će u narednom periodu uticati na cenu nafte“, objašnjava Jelica Putniković.
Šta će sve uticati na cenu nafte
Putnikovićeva kaže da su pre čitave ove situacije iz OPEK-a najavili smanjenje proizvodnje, jer su količine koje se na tržištu nude veće od potreba.
„Znamo da su se članice OPEK-a sa Rusijom dogovorile da će do proleća naredne godine smanjiti proizvodnju za više od milion barela dnevno. Sa druge strane, treba imati na umu i da Sjedinjene Američke Države imaju ogromne zalihe sirove nafte kojih moraju da počnu da se oslobađaju. Znači, ako SAD nastave ovim tempom da se ’jure‘ da postanu najveći planetarni proizvođač crnog zlata, oni će morati da izvoze naftu zbog viškova na svom tržištu. Sve to će uticati na konačnu cenu nafte u narednom periodu“, ocenjuje Jelica Putniković.
Ona tvrdi da će na cenu nafte uticati i naredni politički potezi na relaciji SAD-Iran, zbog sve jačih strahovanja da je na pomolu rat između ovih zemalja.
Na pitanje kako će se ova situacija odraziti na cene goriva u Srbiji, Jelica Putniković kaže da i ovo jutrošnje poskupljenje nafte na svetskim berzama u elektronskoj trgovini predstavlja samo trgovinski potez, kojim spekulanti pokušavaju da iskoriste ovu situaciju i da zarade što više, jer je prethodnih dana cena nafte padala.
„Sadašnja situacija stvara tenziju, ali verujem da će ozbiljne naftne kompanije koje posluju kod nas, poput NIS-a, čiji je većinski vlasnik „Gasprom Njeft“, OMV-a, Mol-a, Ekohelenik-a i Luk oil-a, koje prate dešavanja na globalnom naftnom tržištu i ne donose odluke na osnovu kratkoročnih vesti, sačekati razvoj ove situacije“, zaključuje Jelica Putniković za Sputnjik.
