„Pozive sa Zapada Rusiji da ponovo bude ’normalna zemlja‘, koje je uputio šef Pentagona Mark Esper, treba sagledati upravo u tom svetlu“, ističe Vukadinović u emisiji „Svet sa Sputnjikom“. Esper je, naime, rekao da Rusija, ako želi saradnju sa SAD, treba da se ponaša kao normalna zemlja koja deli zapadne vrednosti.
„Za sada ćemo ostati nenormalni“, odgovorio mu je ruski kolega Sergej Šojgu.
Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, napominje da je tanka linija između želja nekih američkih zvaničnika, među kojima je i predsednik Donald Tramp, da imaju bolje odnose sa Rusijom i činjenice da deo američkog establišmenta to ne želi, između ostalog i zato što mogu imati ozbiljne negativne poene u svojoj javnosti. Zato, veruje on, izjave u Vašingtonu uvek treba tumačiti dvostrano — jedne su za spoljnu, a druge za unutrašnju upotrebu.
Podsećajući da je, koliko juče, Tramp pozvao Rusiju da se vrati u G8, Deđanski kaže da u Americi, sa jedne strane, shvataju da im Rusija treba, a sa druge strane dolaze izjave, poput Esperove, da bi se podigla retorika, posebno pred izbore u SAD.
Primećujući da je normalnost teško definisati i u psihijatriji, a kamoli u politici, Vukadinović konstatuje da je, kada je reč o geopolitičkim odnosima, pogotovo gledano iz ugla Zapada, to neobično lako — normalno je i dobro sve ono što odgovara interesima SAD, i obrnuto.
„Zvuči komično, ali veoma precizno opisuje kriterijume za definiciju političke normalnosti, iz ugla američkog političkog i medijskog establišmenta. To je kao u anegdoti koju su zabeležili istraživači primitivnih plemena u Africi: kad su pitali poglavicu jednog plemena šta je dobro, rekao je da je to kad oni napadnu susedno pleme i otmu njihove krave, a loše kad oni napadnu njih i otmu njihove. Taj poglavica ima, praktično, u dlaku isto shvatanje i definiciju dobra, normalnosti i moralnosti, kao i sofisticirana Zapadna demokratija“, konstatuje poslanik.
Rusi shvatili da nije kriva petokraka
On dodaje i da, kada na Zapadu kažu da se nadaju da će Rusija biti ponovo normalna, zapravo poručuju — „nadamo se da će Rusija opet biti slaba, ili barem da nam neće praviti probleme“.
„Međutim, Rusija danas nije kao ona sa početka devedesetih, nije Rusija Borisa Jeljcina, nego je Rusija Putina i Lavrova, koji drugačije posmatraju odnose na međunarodnoj sceni, protežu se koliko su široki, odmeravaju odnose u svetu i sopstvenu moć, ne obećavaju više nego što mogu da ispune, ali kada uđu u nešto geopolitički, kao što je reč o podršci Srbiji u borbi oko Kosova i Metohije, ili u vezi sa Sirijom — ne odstupaju. Da li će neko to zvati nenormalnim, zato što mu to ne odgovara, oni se na to ne osvrću, osim da medijski odgovore, ali to ne utiče na njihovu politiku“, objašnjava Vukadinović.
On dodaje da je to i zato što se ova generacija Rusa opekla devedesetih godina, kada je iskreno verovala da sviće nova zora u odnosima sa Zapadom, dok nisu videli da „nije sve u petokraki, nego u grubim, materijalnim i geostrateškim interesima“.
Komentarišući odmeravanje snaga SAD i Rusije na Balkanu i ocenu novog američkog specijalnog izaslanika za region Metjua Palmera da Moskva ovde želi nestabilnost, Stevica Deđanski napominje da velike sile kroz istoriju razmenjuju udarce na drugim teritorijama, ali i dodaje:
„Mi ovde već dugo imamo situaciju da kad god neko želi da prikrije ono što on hoće, najjednostavnije je da optuži Rusiju. Tako i Palmer: kaže da Rusija hoće da izazove nestabilnost, a ne kaže ni gde ni kako. Isto kao što kada nemaju šta da rade, sete se da je Centar za vanredne situacije u stvari ruska baza. Protiv takvih stvari nemoguće je boriti se, sutra mogu da izmisle nešto drugo“, navodi Deđanski.
Srpske iluzije
Govoreći o američkoj politici u regionu, Vukadinović ističe da su i Srbi, kao i Rusi, imali iluzija da će sve biti bolje kada ode Slobodan Milošević.
U tom duhu je bila i preporuka američkog ambasadora Kajla Skota, izrečena ovih dana na konferenciji u Skupštini Srbije, da se ne sme dozvoliti da era Miloševića definiše srpsko-američke odnose, kao i njegov poziv Srbima da se ugledaju na Svetog Đorđa i da „ubiju aždahu“.
„Ima neke istine u onom što predlaže Skot, ali je, u suštini, potpuno suprotno. Nisu Srbi ti koji ne žele dobre odnose, a tu mislim i na građane i na vladajuću elitu, kojoj je od Miloševića, pa nadalje, bilo stalo da ima dobre odnose sa Amerikancima“, komentariše Vukadinović.
Srpska elita je, dodaje, bila u velikoj meri amerikanizovana i mnogo više okrenuta Zapadu, a devedesetih se nisu promenili Srbi, nego američka politika.
„Neki su govorili — mi smo sami krivi, i dobar deo onih koji su učestvovali u prevratu petog oktobra su iskreno verovali da ćemo kad izaberemo demokratu rešiti probleme. Dosta je bilo naivnosti, kao i kod ruske elite i građana, koji su imali iluzije prema Zapadu posle pada Berlinskog zida. Malo kasnije naše javno mnjenje je prošlo sličnu metamorfozu kao i rusko — kao što su se oni grubo otreznili, tako se i naša elita i javnost, ali sporije, oslobađala te fascinacije Zapadom i EU. Tako da, ako treba da se ubije neka aždaha, onda je to aždaha iluzije i nerealnih očekivanja“, kaže Vukadinović.
Poenta je, naglašava, što Amerika ne menja svoj pristup prema Srbiji, „eventualno na kašičicu simbolično maše nekim šargarepicama“.
„Predugo su srpsko javno mnjenje, a posebno srpske elite, imali iluzije da se mogu dogovoriti, ili dodvoriti. Dok im idete niz dlaku — loše je. A takođe, ako neko treba da ubija aždahu, onda američka politika treba da ubije aždahu svojih predrasuda prema Srbima i, naravno, pre svega, prema Rusima, ali to verovatno neće učiniti, dok ih neka nužda ne natera“, uveren je naš sagovornik.
Balkan se vratio u fokus
Napominjući da Trampova politika nije, barem direktno, antisrpski i antiruski nastrojena, što ne znači da to neće biti u praksi, Vukadinović konstatuje da je Balkan „dosta isturen“ u odmeravanju velikih sila i da „ponovo igra ulogu važniju od svoje veličine“.
„Nije to velika sreća, ali ne možemo se praviti da nije tako. To pokazuje i rang ambasadora koji ovde dolaze i broj izjava visokih zvaničnika i SAD i Rusije o ovom regionu“, dodaje on.
Deđanski o ključnom pitanju Srbije, Kosovu i Metohiji, misli da jačanje drugih sila daje mogućnost da može nešto pokuša da se uradi.
„Amerikanci će svoju priču sa Kosovom terati do kraja, jer su je oni i pokrenuli. Ali shvatili su da ne dobijaju ono što su očekivali. Znaju da ne mogu ni od nas da očekuju da kažemo — sve vam opraštamo i dajemo. To ne bi prihvatio ni onaj ko je najviše proamerički raspoložen. Nisu naivni da misle da će tako da se završi, pa se bave kuvanjem žabe. Zato se malo menja koncepcija, s obzirom da ni oni ne žele da im ovaj deo sveta stoji nad glavom, pa će pokušati nešto da nam ponude. Šta će to biti, da li će to biti neka sramna ponuda, ili nešto realno — videćemo. Na osnovu našeg iskustva do sada, to će biti sramna ponuda, ali možda će pokušati da nas iznenade“, nada se Deđanski.
Vukadinović dodaje da, iako Srbija ima najviše razloga da bude antiamerička, Amerikancima treba „nepravedno malo da nas dobiju, sa par gestova“, ali da su Vašingtonu računali da će nas dobiti „za ’DŽ‘, sa mrvicama“.
Srbija bi, međutim, ističe Vukadinović, ako hoće da dobije nešto više od mrvica, uz rizike, morala malo da hrabrije i odlučnije štiti svoje interese, i kada je reč o Kosmetu, i kada je reč o Republici Srpskoj.
