Složena formula za očuvanje tranzita ruskog gasa za Ukrajinu

Povodom naredne runde trilateralnih pregovora o transportu gasa, zamenik predsednika Evropske komisije Maroš Šefčovič kaže da je „ubeđen da će napredak na tom polju dati tržištu i potrošačima snažan pozitivan signal pre početka zimske sezone“.

​„Kijev i Evropska komisija insistiraju na potpisivanju novog ugovora u trajanju od 10 godina“, izjavio je u julu Šefčovič.

Kako je tada rekao, zaključivanje dugoročnog ugovora je pitanje pouzdanosti i poverenja u Rusiju kao snabdevača, a u Ukrajinu kao tranzitnu zemlju.

Prema rečima izvršnog direktora „Naftogasa“ Jurija Vitrenka, novi ugovor bi trebalo da bude potpisan u skladu sa evropskim pravilima, zbog čega bi ukrajinska strana morala da preda svoj sistem za prenos gasa pod kontrolu nezavisnog operatera. Pored toga, ukrajinski „Naftogas“ predložio je ruskom „Gaspromu“ da potpišu novi sporazum, koji će, umesto tranzita gasa kroz teritoriju Ukrajine, podrazumevati takozvani „svop“, čime će Ukrajina uzimati ruski gas na granici sa Rusijom, a potom ga davati Evropskoj uniji na zapadu zemlje.

„Naftogas“ predlaže i da se u novom ukrajinsko-ruskom sporazumu utvrdi minimalna količina gasa za tranzit, u iznosu od 60 milijardi kubnih metara godišnje.

Prema mišljenju stručnjaka, želja rukovodstva „Naftogasa“ da izgradi takvu višestepenu šemu tranzita može imati veze sa interesima same kompanije, a finansijski „apetiti“ njenog vrha odavno nisu tajna.

Ukrajina kurir, a ne prodavac

„To je delimično pokušaj rukovodstva ’Naftogasa‘ i njihovih nadzornika da sačuvaju svoje mesto u stabilnom izvoru prihoda. U Kijevu se nadaju da će postati preprodavci ruskog gasa. Međutim, nema nikakvih osnova za to, jer se ruski gas već prodaje evropskim kupcima prema dugoročnim ugovorima. U toj šemi, uloga Ukrajine se može uporediti sa ulogom kurira, ali ne i prodavca“, rekao je zamenik generalnog direktora za gasna pitanja Fonda za nacionalnu energetsku sigurnost Aleksej Grivač.

Ranije je bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko insistirao na tome da tranzit gasa iz Rusije plati Evropska unija, a ne Moskva. Međutim, Rusija je odbila taj predlog kao neprimeren.

Prema mišljenju stručnjaka, ta ideja nema podršku u Evropi.

Direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov smatra da Evropska unija ne prihvata predlog Kijeva, jer je trenutna šema prilično povoljna za Evropljane.

„U tom slučaju bi evropski kupci postali zavisni od ukrajinske strane. Međutim, Evropljani ne pristaju na te uslove. Do sada su svi ugovori zaključivani tako da se gorivo preda Evropi odmah nakon prolaska preko ukrajinske teritorije. Oni, prosto, ne veruju Ukrajincima“, smatra stručnjak.

Najprostije rešenje

Moskva, sa druge strane, predlaže da se aktuelni ugovor produži na godinu dana, a to je saopštio u julu ministar energetike Rusije Aleksandar Novak.

Prema mišljenju stručnjaka, to bi u trenutnim okolnostima bilo najprostije i logično rešenje.

Kako je objasnio Aleksej Grivač, Kijev planira da prenese sve funkcije u vezi sa tranzitom gasa na nezavisnog operatora, ali tome prethodi komplikovan birokratski posao za koji trenutno prosto nema vremena.

„Zbog toga je ruska strana i predložila da se privremeno prolongira aktuelni ugovor“, smatra stručnjak.

Sa njim je saglasan i ekspert Sergej Pravosudov. 

„Predlog ruske strane da se ugovor produži na godinu dana sasvim je razumljiv, jer bi trebalo da se prisetimo i tužbe između ’Naftogasa‘ i ’Gasproma‘, kao i planova Kijeva da odvoji ukrajinski sistem za transport gasa od ’Naftogasa‘. U toj situaciji ima mnogo nejasnih momenata i najprostije rešenje bi bilo da se produži ugovor na godinu dana, dok se sve ne razjasni“, istakao je stručnjak.

Još jedan neuspeh u pregovorima će pogoditi istočnoevropske potrošače ruskog gasa, ali će naneti i značajnu štetu Ukrajini. Kako je ranije izračunato, tranzit gasa ukrajinskom budžetu godišnje donese tri milijarde dolara, što je tri odsto od ukupnog BDP-a zemlje.

Pravosudov je dodao da će Ukrajinci nastaviti da kritikuju „Severni tok 2“ i u slučaju da Moskva i Kijev potpišu novi sporazum o tranzitu.

„Nezadovoljstvo ukrajinske strane će se nastaviti, kao i nezadovoljstvo SAD, koje smatraju da direktne isporuke gasa iz Rusije u Nemačku, zaobilazeći Ukrajinu, mogu da smanje mogućnost pritiska kako na Berlin, tako i na Moskvu“, objasnio je stručnjak.

Šta je najverovatnija opcija

Aleksej Grivač smatra da je još teško proceniti parametre budućeg ugovora o tranzitu, pogotovo ako se uzme u obzir da je tek nedavno formirana nova Vlada Ukrajine i da se još ne zna kakav će stav zauzeti po tom pitanju.

Prema mišljenju Pravosudova, najverovatnija opcija će biti potpisivanje ugovora na pet godina.

„Ako govorimo o obimima mogućeg tranzita preko Ukrajine, naredne godine će možda biti sačuvan postojeći obim tranzita, ali će se u budućnosti neminovno smanjivati. Očigledno bi kompromis mogao da bude ugovor na pet godina sa postepenim smanjenjem količine. Najverovatnije će neki kompromis biti pronađen“, zaključio je Pravosudov.