Misija izvlačenja pilota trajala je od avgusta 1944. do februara 1945. godine, a uz pomoć srpskog stanovništva i Jugoslovenske vojske u otadžbini sa improvizovanih pista u Srbiji i Bosni i Hercegovini u američke baze u Italiji prebačeni su svi piloti.
Opsežna akcija
Istoričar Bojan Dimitrijević podseća da je obaranju pilota prethodila opsežna akcija američkih snaga, koje su bombardovale nemačku vojnu infrastrukturu u Rumuniji, Mađarskoj i Austriji.
„U okviru tih vazdušnih napada velike formacije dejstvovale su iz Italije. U toku tih dejstava na teritoriju Srbije iz oštećenih ili oborenih aviona palo je nekoliko stotina američkih pilota, ali ne samo njih. Bilo je tu pilota Poljaka, Britanaca... Jedinice generala Draže Mihajlovića kontrolisale su dobar deo te teritorije, tako da je najveći broj pilota spasen i nalazio se u široj okolini Ravne gore“, objašnjava Dimitrijević.
Savezničke misije, koje su u to vreme bile u kontaktu sa generalom Mihajlovićem, obavestile su komandu američkih snaga u Italiji i u Srbiju je upućena misija koja je organizovala pravljenje improvizovanog aerodroma, kako bi američki transportni avioni mogli da sleću i evakuišu pilote.
„To je i urađeno tokom avgusta, a sve se dešavalo u selu Pranjani. Intenzitet akcije je pao kako su se ravnogorske snage povlačile prema severnoj Bosni. Pranjani nisu bili jedina lokacija sa koje su piloti evakuisani, a sve je sa prekidima trajalo do 1945. godine“, priča Dimitrijević.
Odlikovanje Trumana
U svim tim misijama spasavanja pilota učestvovao je i običan narod, a posle rata američki predsednik Hari Truman je 1947. godine posthumno odlikovao generala Dražu Mihajlovića Legijom časti, odajući na taj način priznanje za tu spasilačku misiju.
Jedno od sabirnih mesta za oborene vazduhoplovce bilo je u kući Bralovića. Tu je bila i ambulanta.
U sklopu obeležavanja godišnjice te misije u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ otvorena je izložba „75. godišnjica spasilačke misije Halijard“, a ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot je rekao da će SAD zauvek biti zahvalne srpskim saveznicima koji su u Pranjanima spasili 500 američkih pilota u Drugom svetskom ratu. Izložbi su prisustvovali i članovi porodica američkih pilota koje su spasili srpski saveznici.
Skot, koji je otvorio izložbu, rekao je da je misija „Halijard“ bila najveća misija te vrste u istoriji ratovanja.
Nisam znao gde je Srbija
Američki ambasador je na prošlogodišnjem obeležavanju te misije rekao „da se u američkoj javnosti ne zna mnogo o operaciji ’Halijard‘ i da bi trebalo više da se govori o tome, ali i da je to priča za jedan veliki film, priča o junaštvu i srpskom i američkom“.
Amerikanac Ted Bajfild (69) je došao u Srbiju da nađe potomke ljudi koji su tokom operacije „Halijard“ 1944. godine njegovog oca spasili sigurne smrti i zahvali im se. Tom prilikom on je rekao da su „Srbi divan narod“, kao i da je oduševljen gostoprimstvom i srdačnošću, preneli su mediji.
„Moj otac je bio u pravu kada je pričao o vašoj veličini i dobroti“, izjavio je Ted Bajfild, sin Flojda Bajfilda iz Nebraske, koji je bio jedan od mitraljezaca spasenih 1944. godine u Srbiji u čuvenoj operaciji „Halijard“ (Vazdušni most).
Ted Bajfild je priznao da do pre šest meseci nije znao mnogo o Srbiji, ali da je tada počeo da istražuje i uči o našem narodu, koji mu je iz sigurne smrti izbavio oca. A on je samo jedan od mnogih.
Kao i svake godine, Pranjane će i na ovu godišnjicu misije „Halijard“ posetiti i predstavnici državnog rukovodstva Srbije.
