„Međutim, ako se tranzit kroz Ukrajinu nastavi i posle 1. januara 2020. godine, kompanija neće tražiti nikakvu nadoknadu za napravljene gubitke“, precizirao je Vitrenko.
Ruski ekspert Igor Kovaljov zahtev „Naftogasa“ smatra u najmanju ruku „čudnim“.
„Radi se o tome da ističe ranije zaključen dogovor. Ovo su novi pregovori i stavovi strana, koji mogu biti apsolutno slobodni. Mi možemo da poželimo da sklopimo sporazum sa Ukrajinom, a možda i ne želimo, posebno ako imamo u vidu da je ukrajinski sistem za transport gasa već istrošen i prilično propao — to su rizici u vezi sa isporukom gasa u Zapadnu Evropu. Nejasno je o kakvoj kompenzaciji pričamo, ako odbijemo da zaključimo sporazum. To je kao da želite da kupite stan, vodite neke pregovore, pa se predomislite. Da li bi zbog toga što smo se predomislili trebalo da budemo kažnjeni, čak i ako nismo ništa potpisali i nikakve obaveze prihvatili? Pozicija je vrlo čudna“, ističe Kovaljov.
Postojeći ugovori za isporuku i tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu ističu krajem ove godine. Za sada njihova budućnost nije sigurna. O novom sporazumu se raspravlja na trilateralnim sastancima Rusije, Ukrajine i Evropske komisije, a sledeća runda pregovora se očekuje 19. septembra u Briselu.
Prema rečima ministra energetike Rusije Aleksandra Novaka — Moskva je spremna da produži ugovor za tranzit gasa preko Ukrajine pod postojećim uslovima i da nastavi isporuke Kijevu.
Mogućnost kompromisa
Igor Juškov, vodeći analitičar Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost, smatra da će strane na sastanku u Briselu samo definisati svoje pozicije, ali ne očekuje da sva sporna pitanja budu rešena.
„Mislim da će to biti utvrđivanje pozicija strana, s obzirom na to da ukrajinsku delegaciju treba da predstavljaju novi ljudi. Sa starima niko nije mogao da razgovara, jer su predstavnici „Naftogasa“ i ukrajinskog Ministarstva energetike otvoreno izjavljivali da neće potpisati nikakav tranzitni sporazum. Upravo to zabrinjava Evropljane, jer smatraju da će „Gaspromu“ biti teško da ispuni ugovorne obaveze od januara do marta, u sezoni grejanja, bez ukrajinskog tranzita, s obzirom da kopneni delovi ’Severnog toka 2‘ i ’Turskog toka‘ još nisu završeni“, rekao je Juškov.
Prema njegovim rečima — pregovore komplikuju isuviše različiti stavovi strana po pitanju tranzita.
„’Gasprom‘ kaže da je spreman da potpiše dugoročni ugovor o tranzitu, ukoliko nije uslovljen formulom ’transportuj ili plati‘. Ukrajinci, međutim, traže da se potpiše desetogodišnji ugovor sa ogromnom količinom gasa, upravo pod tim uslovima. U tom slučaju, Rusija bi morala da u svakom trenutku ima na raspolaganju dogovorenu količinu gasa i, ma koliko transportovala, da plati kao da je reč o toj količini. Na ovaj način bi prinudili Rusiju da najveći deo ponovo transportuje starim gasovodom, to jest — ’zarobili‘ bi ’Gasprom‘ na ukrajinskom gasovodu. Tražena suma je tri milijarde dolara godišnje na period od deset godina — pozicija starog ukrajinskog pregovaračkog tima je bila upravo takva“, rekao je ekspert.
Ipak, Juškov veruje da strane mogu da postignu kompromis.
„Mislim da strane na drugom ili trećem sastanku mogu postići kompromis: za 2020. godinu mogu potpisati sporazum po tipu takozvanog paketa, postavljajući uslov ’transportuj ili plati‘ za oko 60 milijardi kubnih metara. A od 2021. godine pa ubuduće — veliko je pitanje. Za Evropljane je najvažnije da sada reše problem zime 2020. godine. Mislim da će o tome razgovarati: zima 2020. godine biće centralno pitanje“, zaključio je Juškov.
Evropa takođe traži da se ostavi deo tranzita kroz Ukrajinu, a juče je sud EU podržao Poljsku u sporu sa „Gaspromom“ i zabranio ruskoj kompaniji da samostalno koristi gasovod „OPAL“ u punom kapacitetu.
Ukrajinska ruta će ostati
Ovu odluku evropskog suda mnogi ruski eksperti tumače kao pokušaj SAD da preuzmu kontrolu nad EU i da nametnu svoj, skuplji gas. Ruski ekonomista Vasilij Koltašov takođe smatra da je takvom odlukom EU rešila da udovolji Ukrajini, čak i na štetu svojih interesa.
„Ta odluka suda je snažan pritisak na ’Gasprom‘. Ona je apsolutno nepovoljna, tim pre što je evrokratija mogla to da izbegne. Ali sada je ona rešila da je mnogo isplativije prisiliti ’Gasprom‘ da očuva tranzit gasa kroz Ukrajinu i da ga tako čvršće priveže za tu zemlju, pošto ruska kompanija pokušava da prebaci isporuke na Baltik, tranzitom kroz Nemačku, a gasovod ’OPAL‘ ide kroz Nemačku u Češku… Čak i ako Rusija bude smanjivala tranzit i svoju saradnju sa Ukrajinom, teško da će doći do nekog naglog omekšavanja. Uz pomoć američkih lobista, oni će pokušati da nadoknade manjak gasa skupljim američkim gasom“, smatra Koltašov.
Ekonomista objašnjava da se blagonaklonost EU prema Ukrajini i spremnost da žrtvuje interese zemalja EU vidi u odluci evropskog suda, a takođe i u spremnosti evropskih vlasti da ugode aktuelnim ukrajinskim vlastima i da očuvaju tranzit, pošto se veruje da će evrokratija imati veliki uticaj na sve procese u Ukrajini i na ceo program Vladimira Zelenskog, kao i na mere koje će on sprovesti po nalogu MMF-a i koje će omogućiti evropskim kompanijama da kupuju zemlju u Ukrajini.
Ruski ekspert Aleksandar Razuvajev objašnjava da je ta odluka u skladu sa trećim energetskim paketom EU, kojim se utvrđuje da jedan strani snabdevač gasa ne može da ima potpunu kontrolu nad kopnenim gasovodima koji prolaze kroz teritoriju EU.
„Za ’Gasprom‘ će to značiti samo da bi udeo u gasovodu ’OPAL‘, prema sudskoj odluci, teoretski trebalo prodati trećem licu. Poenta je u tome što je vlasnička struktura operatora gasovoda složena. Kontrolni akcionar ’OPAL-a‘ više nije ’Gasprom‘, a ni njegove ’ćerke firme‘, već njegov nemački partner ’Vingas‘. Stoga je odluka suda zakasnela — gasovod ima najmanje dva vlasnika. Sa pravnog stanovišta, takva vlasnička struktura ne protivreči trećem energetskom paketu“, objasnio je stručnjak.
Razuvajev smatra da će ukrajinska ruta u svakom slučaju ostati.
„Ukrajina i tranzit gasa kroz ovu zemlju nemaju nikakve veze sa tim, osim što će ’Gasprom‘ i dalje moći da koristi kapacitete ’OPAL-a‘, što je nastavak postojećeg ’Severnog toka‘. Prema tome, ’Gasprom‘ će sve više puniti svoje gasovode, smanjujući tranzit kroz Ukrajinu, koji je u poslednje vreme ionako prilično smanjen. Kroz taj tranzitni sistem će ići oko deset milijardi kubnih metara gasa, dok je za vreme Leonida Kučme išlo i stotinu milijardi. Ipak, mislim da se Rusija, ni nakon puštanja u rad ’Severnog toka 2‘ i ’Turskog toka‘, neće u potpunosti odreći tranzita gasa kroz Ukrajinu“, smatra Razuvajev.