Na pitanje kako se Kremlj odnosi prema pozivu Zelenskog zemljama Zapada da ostave na snazi antiruske sankcije, Peskov je odgovorio: „Negativno“.
On je objasnio da sankcije predstavljaju „mač sa dve oštrice, koji nikome ne donosi korist, ne pomaže u rešavanju problema, protivreči međunarodnom zakonu i, uopšte, ne donosi ništa dobro ni onim zemljama protiv kojih se sankcije uvode, ni onim zemljama koje nameću sankcije“.
Ranije je ukrajinski lider izjavio da je jedini put za postizanje mira u Donbasu — diplomatija. On smatra da sankcije protiv Rusije treba da budu na snazi, sve dok se u Donbasu ne uspostavi mir.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine.
Odnosi Rusije i Zapada pogoršali su se zbog situacije u Ukrajini i prisajedinjenja Krima Rusiji. Optužujući Moskvu za mešanje u poslove Kijeva, Zapad joj je uveo sankcije. Moskva je preduzela kontramere, povela politiku zamene uvoza i više puta izjavljivala da je kontraproduktivno sa njom razgovarati jezikom sankcija. Pri tome je Moskva više puta odbacivala optužbe zemalja Zapada o mešanju u unutrašnje poslove Ukrajine, rekavši da nije strana u ukrajinskom sukobu u Donbasu i subjekat Minskih sporazuma.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma, koji je održan posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina — pitanje Krima je „konačno zatvoreno“. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
