„Neosporna je činjenica da se situacija u oblasti strateške stabilnosti i dalje pogoršava. Rizici takođe rastu... Postoji rizik od izbijanja nuklearnog rata, čak i u situaciji kada strane ne nameravaju da pokrenu nuklearni sukob“, istakao je Rjabkov.
On je dodao da je posebno negativna dinamika evidentna ovih godina.
„Postupci naših kolega na Zapadu postaju emocionalniji, a ponekad i veoma agresivni“, objasnio je Rjabkov, govoreći u Moskvi na predstavljanju izveštaja Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Visoka ekonomska škola“, koji je objavljen pod naslovom „Novo razumevanje i načini jačanja multilateralne strateške stabilnosti“.
On je napomenuo da zapadni partneri blokiraju rad kanala za dijalog i nastavljaju da podrivaju arhitekturu kontrole naoružanja.
Rjabkov je dodao i da je Rusija zabrinuta zbog situacije oko Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.
„Moskva zna da Vašington održava svoje poligone u stanju gotovosti za moguće nastavljanje testiranja“, istakao je Rjabkov.
„Naš stav je dobro poznat — mi se zalažemo za nastavak punopravnih pregovora o obezbeđivanju strateške stabilnosti i međunarodne bezbednosti i računamo na recipročnu spremnost naših prekookeanskih kolega za ozbiljan i zainteresovan dijalog“, naglasio je diplomata.
Generalna skupština UN usvojila je Sporazum o zabrani nuklearnih proba 1996. godine, ali on nije stupio na snagu, jer ga nije potpisalo nekoliko država, među kojima su i Sjedinjene Američke Države. Sve evropske zemlje, uključujući Rusiju, Veliku Britaniju i Francusku, ratifikovale su ovaj Sporazum.
Produžavanje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog oružja
„Vašington i dalje odugovlači rešavanje pitanja produženja Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju i nije spreman za suštinsku raspravu o problemu“, smatra Rjabkov.
„Sledeća žrtva američke težnje da sebi odvežu ruke u oblasti kontrole oružja mogao bi biti Sporazum o merama za dalje smanjenje i ograničavanje strateškog ofanzivnog naoružanja. Jedan od poslednjih preostalih kamena temeljca strateške stabilnosti. Sporazum ističe 5. februara 2021. godine“, podsetio je Rjabkov.
„Vašington nastavlja da odugovlači sa rešavanjem pitanje njegovog produženja. Veštački se stvara neizvesnost, uprkos našim predlozima da se Sporazum produži na pet ili manje godina, pod uslovom prihvatljivog rešavanja problema ponovnog naoružavanja dela američkih strateških nosača za nenuklearne misije. Oni nam govore da za sada nisu spremni za sadržajan razgovor o tome“, ukazuje zamenik ministra.
Rjabkov je naveo da Rusija smatra da je nemoguće nastaviti sa smanjenjem nuklearnog oružja, bez ograničenja u oblasti protivraketne odbrane.
„Ne govorimo o tome da bi sve to (sistem kontrole naoružanja) trebalo da bude zamrznuta konstrukcija. Apsolutno ne. Naprotiv, mnogo pre dolaska aktuelne američke administracije smo na svim nivoima naglašavali da će, na primer, dalji koraci za smanjenje nuklearnog naoružanja biti hipotetički mogući, samo ako se u potpunosti uzmu u obzir svi faktori koji utiču na stratešku stabilnost“, naglasio je on.
„Prevedeno na razumljiviji jezik to znači, na primer, da je nemoguće nastaviti sa skraćivanjem, bez odgovarajućih ograničenja u oblasti protivraketne odbrane“, dodao je zamenik ministra.
„Približili smo se granici kontrole naoružanja, iza koje će postati imperativ potpuno razmatranje nuklearnih potencijala drugih država koje poseduju takvo oružje“, ocenio je Rjabkov.
