Među deklasifikovanim dokumentima nalaze se izveštaji rukovodilaca specijalizovanih naučno-istraživačkih instituta Ministarstva odbrane SSSR, u kojima su detalji o tome kakve treba da budu svemirske letelice, proračuni moguće putanje leta do Zemljinog prirodnog satelita, proračuni karakteristika raketa, odluke Centralnog komiteta KPSS o početku rada na stvaranju lunarnih vozila i druga izračunavanja elemenata svemirskog sistema.
Jedan od dokumenata sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti je memorandum „O veštačkom satelitu Zemlje“, koji je napisao Mihail Tihonravov, koji je tada radio u specijalizovanom istraživačkom institutu Ministarstva odbrane SSSR. Iz njih se saznalo da bi satelit mogao težiti ne oko 80 kilograma, već nekoliko tona.
U belešci se navode i razmišljanja inženjera o načinima za orijentaciju satelita u svemiru i o radio-vezi uređaja sa zemljom.
Prema proračunima inženjera — takav satelit bi mogao rotirati u orbiti na visini od 300 do 400 kilometara, pri čemu bi mogao da se u orbiti nalazi najmanje 10 godina bez korekcije.
Pre šezdeset godina, 12. septembra 1959. godine, sa kosmodroma „Bajkonur“ poletela je raketa „Vostok L“, koja je nosila automatsku stanicu „Luna 2“. Dva dana kasnije, ona je postala prvi objekat u istoriji koji je stigao do površine Meseca.
„Luna 2“ bila je hermetički kontejner u obliku lopte sa mernom i radio-opremom. U njemu su se nalazili instrumenti za beleženje nuklearnog zračenja i elementarnih čestica, Gajgerovi brojači, magnetometri i detektori mikrometeorita.
Tri radio-predajnika, koji su radili na različitim frekvencijama, slali su informacije na Zemlju.
