Međutim, ima i mišljenja da iza svega stoji pitanje rivalstva između Boltona i državnog sekretara Majka Pompea.
Ono što je sada više nego izvesno jeste činjenica da će odlazak Džona Boltona imati snažni uticaj na pozicioniranje američke spoljne politike u budućnosti.
Britanski list „Gardijan“ je napravio presek zemalja prema kojima bi Amerika mogla da promeni kurs nakon smene savetnika Boltona, prenosi „Blic“. Među tim zemljama su Avganistan, Venecuela, Iran, Rusija i Severna Koreja.
Bolton je bio bio poznat kao žestok protivnik plana koji je predviđao da preostale američke trupe napuste Avganistan do kraja godine, a britanski list odustajanje Trampa od razgovora sa pokretom „Taliban“ tumači kao približavanje Boltonovim stavovima.
Međutim, taj potez može se tumačiti i kao pritisak odbrambene zajednice, koja je prethodno izrazila zabrinutost povodom toga što bi američki predsednik mogao prepustiti Avganistan teroristima, bez ikakvog plana koji bi uključivao i zaštitu legitimne avganistanske Vlade do održavanja izbora.
Kada je u pitanju Venecuela, savetnik Bolton se nije libio da zagovara slanje američkih trupa na ovu zemlju, jer je smatrao je da će na taj način Nikolas Maduro biti lako svrgnut i da će se vojska okrenuti protiv njega.
Ta procena se kasnije ispostavila kao previše optimistična, nakon čega je Džon Bolton izgubio Trampovo poverenje.
Pompeo, Bolton i Majk Pens, potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, savetovali su ovog leta Trampa da izvrši napad na Iran, nakon što je oborena američka bespilotna letelica, ali Tramp se ipak povukao, strahujući od posledica vojne konfrontacije.
Sada kada Bolton više nije Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, postoji verovatnoća da će se Tramp ipak sastati sa iranskim predsednikom na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kasnije ovog meseca, a što je nagovestio i državni sekretar Pompeo.
Bolton nije bio sposoban da posmatra Rusiju izvan okvira Hladnog rata, a bio je poznat i kao protivnik Putinove politike, te sada nije preterano očekivati otvaranje Vašingtona prema Moskvi, pogotovo u kontekstu uloge Francuske i Emanuela Makrona u ohrabrivanju dijaloga o Ukrajini.
Boltonov animozitet prema Severnoj Koreji dolazio je do izražaja još tokom njegovog delovanja u administraciji Džordža Buša mlađeg, a zalaganje za odlučnu politiku prema severnokorejskoj diktaturi ga je ubrzo dovelo u sukob sa Trampom, koji se, uprkos protivljenju svog savetnika za bezbednost, nekoliko puta sastao sa Kimom.
