On je na kraju posete Srbiji kazao da je njegov stav o Kosovu odavno poznat i da ne predstavlja iznenađenje.
Zeman je podsetio da je Donji dom Parlamenta Češke usvojio rezoluciju u kojoj se traži da Vlada ne prizna Kosovo, ali se Vlada, na čijem je čelu bio Mirek Topolanek, oglušila o tu rezoluciju.
Njegov drugi argument tiče se istraga o ratnim zločinima koje se vode protiv kosovskih političara na vlasti, počevši od premijera u ostavci privremenih prištinskih institucija Ramuša Haradinaja.
„To se, složićete se, razlikuje od istraga za privredni kriminal.“
„Na sastanku sa zvaničnicima za ustavna pitanja, kojih ima četvoro, pokušaću da iznesem te argumente. Uspeo, ne uspeo — to je život“, kaže Zeman, prenosi ČTK.
On je takođe rekao da nije pozvao kosovskog predsednika Hašima Tačija na samit lidera Višegradske grupe i Zapadnog Balkana, a da predsednika Srbije Aleksandra Vučića jeste, preneo je Tanjug.
Upitan da li bi se stvari promenile ako bi demokratske snage, neopterećene prošlošću, pobedile na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu, Zeman je odgovorio da bi, ali da ne treba biti toliko optimističan da će se tako nešto i desiti.
„Nažalost, demokratske snage na Kosovu su veoma slabo zastupljene“, zaključio je on.
Češki predsednik je takođe kazao da bi voleo da dođe do pomirenja između kosovskih Albanca i Srba.
„Međutim, jedno su želje, a drugo činjenice“, rekao je Zeman i podsetio na takse koje je Priština uvela na robu iz Srbije.
„To, definitvno, nisu koraci u pravcu kompromisa“, zaključio je Zeman.
