Pokušaj internacionalizacije problema kroz priloge na internetu („Promaja, imenica: tajanstvena prirodna pojava odgovorna za patnje i smrti miliona ljudi na Balkanu kroz istoriju“), ili kroz štampane majice sa porukom („Milioni dolara za borbu protiv AIDS-a, ali šta ćemo sa PROMAJOM!?“) — nije uspeo. Promaja je ostala naš problem. Pokazalo se, zaista smrtonosan.
Ošamućujući tango
U utorak 10. septembra 2019. godine ona je ubila snove o svetskoj košarkaškoj tituli našoj maloj, drčnoj naciji, okupljenoj oko televizora u ranim popodnevnim časovima. Promaja kroz nekada granitnu odbranu košarkaške reprezentacije Srbije dopustila je Argentincima da zaigraju ošamućujući tango (a oni koji su se kladili na Srbiju, ostali su bez keša).
Čim je onaj mališa zavrnuo iza leđa loptu usamljenom nesmejniku pod našim košem, znao sam da bi bilo bolje da nastavim sa prevodom knjige o Elvisu, umesto da gledam prenos. Ipak, gledao sam do kraja i video poeziju lepote igre koju obožavam, ali u pogrešnoj nijansi plave boje.
Kapa dole
Hej! Bili su bolji. Kapa dole. Treba priznati i suzdržati se od već zahuktalog „lova na veštice“. Svi smo krivi za ovakvo razočarenje, od selektora i stručnog štaba, preko igrača i predstavnika medija, pa sve do najmanje bubuljice na licu pubertetlije koji je koristio savremenu tehnologiju da proziva nekog od košarkaša, jer je igrao u pogrešnom timu, ili je jednom preskočio reprezentativne obaveze radi sopstvene karijere. Sve su to momci od krvi, mesa i osetljivih osećanja. Možda je baš pomisao na uvredljiv komentar doprinela da se nekome skrati ruka u odlučujućem trenutku, ili da mu misli odlutaju nošene promajom.
Idemo dalje…
Prvenstvo se nastavlja. Momci će na kraju možda biti peti, a možda osmi na svetu. Pre nego što bacimo prvi kamen, ili prvu ružnu reč, možda bi trebalo da se prisetimo — u čemu smo to još osmi na svetu?
Dan pre košarkaške promaje, jedan mnogo snažniji protok vazduha odneo je život divnog čoveka koga sam imao zadovoljstvo da poznajem. Igrali smo basket nekoliko puta... Svega par časova kasnije, napustio nas je još jedan meni blizak prijatelj... Razumećete da mi je poraz od Argentine bio mnogo manje važan.
Ima većih stvari od igre loptom, ali ona će uvek na našim terenčićima rađati nove heroje, nove strasti i nove pobede. Kako god da se ovoga puta završi.
Dejan Cukić, roker, prevodilac i talija srpskih košarkaša već decenijama, piše za Sputnjik ekskluzivne kolumne tokom Svetskog košarkaškog prvenstva u Kini.
Prethodne Cukićeve kolumne čitajte OVDE.
