U poslednje dve decenije zabeležen je nagli rast broja ljudi obolelih od psihičkih poremećaja i autizma, što je veoma zabrinjavajuće.
Epidemija psihičkih oboljenja delimično se pripisuje poboljšanoj dijagnostici i većem broju stanovnika koji imaju pristup lekovima. Ipak, naučnici su se fokusirali na potragu za naslednim faktorima, koji prouzrokuju mentalna i psihička oboljenja. Pronađene su mnoge genske grupe u kojima mutacije znatno povećavaju rizik od oboljenja tog tipa. Međutim, dugogodišnjim posmatranjem blizanaca, naučnici su zaključili da se pojava tih bolesti ne može u potpunosti pripisati genetici.
Istraživači su došli do zaključka da u tom procesu ulogu igra složena kombinacija naslednih, socijalnih i ekoloških faktora.
Naučnici odavno tvrde da je u velikim gradovima broj ljudi sa mentalnim i psihičkim poremećajima veći nego u ruralnim sredinama, što ih je podstaklo da obrate pažnju na kvalitet vazduha.
Američki naučnici su 2013. godine analizirali podatke o 7.000 dece rođene sa autističnim poremećajem, čije su majke za vreme trudnoće živele u Los Anđelesu. Ispostavilo se da zagađenje ozonom i otrovnim česticama, koje su manje od 2,5 mikrometara povećava rizik od autizma za 12 do 15 odsto.
Godine 2014. objavljeno je šest studija, u kojima je otkrivena veza između autizma i kvaliteta gradskog vazduha. Jedna od njih je rad naučnika sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ročesteru (SAD). Oni su smestili glodare u sobu ispunjenu zagađenim vazduhom kao na ulicama grada srednje veličine. Zatim su proučavali delovanje takvog vazduha na njihov mozak i utvrdili da suz primetni znaci upale, dok je u nervnom tkivu povećan nivo neurotransmitera glutamata. Takve promene su karakteristične za osobe sa šizofrenijom i autizmom.
Povećan rizik u gradovima
U Kini je problem sa kvalitetom vazduha posebno izražen. Jedno od poslednjih istraživanja je pokazalo da mentalno zdravlje stanovnika najviše zavisi od smoga, gde postoji mnogo toksičnih čestica i gde su zabeležene oscilacije dnevne temperature.
Najnovije istraživanje koje je proučavalo vezu između mentalnih oboljenja i kvaliteta vazduha objavili su naučnici sa Univerziteta iz Čikaga i Univerziteta u Orhusu (Danska). Oni su proučavali podatke o 151 milion osiguranika u SAD u periodu od 2003. do 2013. godine i 1,4 miliona pacijenata, koji su se rodili u Danskoj u periodu od 1979. do 2022. godine i koji su živeli tamo prvih deset godina svog života.
Najveći rizik od depresije primećen je kod doseljenika iz Evrope, dok se šizofrenija i epilepsija najčešće sreću kod Afroamerikanaca. Rizik od bipolarnog poremećaja je povećan za 27 odsto u okruzima sa lošim kvalitetom vazduha. Loš kvalitet zemlje povećava rizik od poremećaja ličnosti za 19,2 odsto.
Međutim, problem je u tome što još nije moguće dokazati uzročno-posledičnu vezu između zagađenja vazduha i psihičkih, odnosno mentalnih poremećaja, jer previše drugih štetnih faktora i stres utiču na stanovnike gradova.
Autori studije na kraju navode hipotezu koja se svodi na oksidativni stres u ćelijama mozga, što dovodi do njihovog izumiranja i oštećenja genetskog materijala.
