U velikoj borbi bolje su snašli borbeniji Argentinci. Od samog početaka meča videlo se u kom smeru će teći utakmica. Jedino se nije znalo na koju će stranu prevagnuti tas, iako su „gaučosi“ uvek bili bliži tome.
Krenuo je šut za tri poena Argentince, odakle god da su šutirali, lopta je završavala u košu.
Naši su tada dobro kontrolisali skok, i pod košem pravili prevagu. Vrlo često su faulirani naši centri, bili su precizni sa slobodnih bacanja. I pored tako šuterski raspoloženih Južnoamerikanaca, držali smo priključak. Bili u malom minusu na poluvremenu (54-49).
Očekivao se napredak u igri „orlova“ u nastavku. I desio se. Počeo je Bogdanović da pogađa sa distance, odbrana je zatvarala neugodne izabranike selektora Ernandeza, što je dalo rezultat u tim trenucima. U napadu su pogađali Lučić i Bjelica i Bogdanović, i Srbija treću četvrtinu dobija sa 18-14. U prvom napadu u četvrtoj deonici, poveli smo novom trojkom iz izgrađene akcije. Precizan je bio Marko Gudurić. Svi smo tada očekivali početak visokog leta izabranika Saše Đorđevića, bar nekoliko minuta igre u kojoj bi zaličili na sebe i pokazali delić onoga zbog čega ih je FIBA proglasila prvim favoritima za zlatnu medalju.
Međutim, desilo se sasvim suprotno. Argentina je tek tada zaigrala kao u transu. Kampaco je dirigovao igrom na fantastičan način. Pogađao za tri i razigravao Skolu. Svaki napad „gaučosa“ je bio smislen, pametan. Uvek su nalazili pravo rešenje. Lopta je završila u milimetar tamo gde je trebalo.
Skola je držao čas košarke našim centrima. Proslavljeni košarkaš Milan Gurović, jedan od najzaslužnijih za poslednje zlato na svetskim prvenstvima, rekao je za RTS, da „naše centre treba da bude sramota, jer i ih je tako nadigrao jedan 39-godišnjak“.
Pokušavali su do kraja srcem naši da se vrate u meč, da sustignu razigrane Argentince, ali nije uspevalo. Imali su „gaučosi“ odgovor na svaku našu akciju i jednostavno im nismo mogli ništa.
Nedostajalo je mnogo toga Srbiji u ovom meču. Odlični Nikola Jokić sa dabl-dabl učinkom (16 poena i 10 skokova, čemu je dodao i pet asistencija) i Bogdan Bogdanović sa 21 poenom nisu bili dovoljni za nešto više. Odbrana je zakazala i ovaj put, kao i kod prethodnog poraza od Španije. Primljenih 97 poena dovoljno govori o tome.
Znali smo svi šta nas čeka u ovoj utakmici, ali posle svega viđenog nismo bili spremni za to. Najteže je igračima, koji su razočarali sebe i nisu uspeli u onome što su sanjali. Ne idu u borbu za medalje. Tamo će „gaučosi“, koji su posle svega prikazanog, posebno danas, to apsolutno zaslužili. Bez respekta, bez straha ušli su u meč i od početka nam krckali nadu, da bi nas kraju potpuno slomili.
Srbiju očekuju još dva meča u Kini i borba za Olimpijadu u Tokiju.
Kako će se oporaviti od ovog šoka, pitanje je. Pred velikim mukama je Saša Đorđević. Mora da se podigne glava posle ovog poraza, da se uradi šta se može. A po povratku, da se urade ozbiljne analize. Ova ekipa je mogla i morala i bolje. Pokazali su momci veliko srce, nisu odustajali, verovali su jedni u druge, Micić je ostao sa ekipom i pored majčine smrti, ali sve to jednostavno ovaj put nije bilo dovoljno da se naši posle tri uzastopne medalje pod vođstvom Đorđevića, okite još jednom.
