Geolog sa Univerziteta u Torontu Barbara Šervud Lolar, čiji je tim otkrio bakterije, koje udišu sumpor, duboko u zemlji u kanadskom rudniku Kid, obaviće specijalnu analizu kako bi se otkrilo da li su one povezane sa drugim organizmima „duboko u zemlji“, javlja En-Bi-Si. Prema njenim rečima, rezultati bi mogli biti gotovi za godinu ili dve.
Istraživači sugerišu da bi studija mogla dati dokaze o poreklu života na našoj planeti, primećujući da su takve bakterije koje su preživele bez kiseonika duboko pod zemljom bile otporne na teške uslove života dok je Zemlja još bila mlada. Štaviše, postoji teorija da se život na Zemlji mogao pojaviti u više navrata i da su ovi, prethodni oblici života, možda još negde sačuvani.
„Bukvalno smo ogrebali površinu duboke biosfere. Pitanje je mogu li postojati čitavi domeni koji ne zavise o DNK, RNK i proteinske osnove života kakvog poznajemo“, rekao je mineralog Robert Hejzen iz Geofizičke laboratorije Karnegijevog instituta.
Fizičar sa Državnog univerziteta u Arizoni Pol Dejvis ponovio je svoj stav, pozivajući se na potragu za tzv. „životom u senci“.
„To bi se izdvojilo kao kandidat za ’život u senci‘“, rekao je on.
Iako tim Barbare Šervud Lolarove nije otkrio nikakve znakove „života u senci“ u kanadskom rudniku, čije je dno ostalo netaknuto do dve milijarde godina, ona sugeriše da bi kolege trebalo da imaju „široko otvoren um“.
„Mi vidimo samo ono što tražimo. Ako ne tražimo nešto, nećemo ga ni pronaći“, kazala je ona za En-Bi-Si.
U julu ove godine je objavljeno da je njen tim otkrio populaciju mikroba koji udišu sumporna jedinjenja i žive bez sunčeve svetlosti hraneći se mineralnim piritom, poznatim kao „zlato budala“. Rudnik u kojem su pronađeni mikrobi opisan je kao „najdublje istražena tačka na Zemlji i rezervoar najstarije poznate vode“.
„To je fascinantno mesto gde organizmi bukvalno jedu ’zlato budala‘ kako bi preživeli. To što smo pronašli je tako uzbudljivo — uzbudljivo kao ’opet sam dete‘“, rekla je Barbare Šervud Lolar opisujući otkriće njenog tima.
Njena studija bazira se na izveštaju istraživača opservatorije „Dip karbon“ iz 2018. godine, koji su pokušali da sumiraju obim biosfere u dubokoj Zemlji koju su nazvali „podzemnim Galapagosom“. Prema njihovoj proceni, tamo bi se moglo pronaći 500 biliona ćelija težine oko 300 puta veće od svih živih ljudi, duboko pod našim nogama.
