Čekali smo ovu utakmicu, kao prvi ozbiljan test, kao istinski početak i priliku da se potvrdi nadmoć srpske košarke i sve je baš tako krenulo. Prva četvrtina protekla je kao po najlepšim željama. Šta se onda dogodilo?
Zamka trapera
Delovalo je da reprezentacija Srbije upada, poput neopreznog mede, u slabo skrivenu zamku trapera.
Đorđević je krenuo da odmara prvu petorku, a sa klupe kao da su u igru ušli strahovi i nedoumice. Uz najgoru utakmicu meni omiljenog igrača Nemanje Bjelice, od kada igra košarku, i Jokića kakvog ne bi pozvali na „Ol star“, već na „terapiju savladavanja besa“, moćni tim iz predtakmičenja pretvorio se u Bogdanov one man show, a to nije dovoljno za Špance. Dobili su nas na iskustvo ili, što bi mi muzikanti rekli — „matoranstvo“.
Sudije tragikomične
Da li ste primetili kako je selektor Španije naizgled besmisleno dobio tehničku grešku u prvoj četvrtini? Da li vam se to i dalje čini besmisleno? Daleko od toga da opravdanje tražim u sudijama, ali oni jesu tragikomični deo ovog takmičenja. Pitajte Litvance. Nažalost, to je još jedna posledica sukoba različitih košarkaških organizacija na planeti, sa nemerljivim posledicama po samu igru koja bi trebalo da im je svima najviše na srcu.
Šta je tu je... Srbija igra četvrtfinale protiv Argentine, a to znači da nas čeka slična kombinacija iskustva i energije. Nadajmo se da je ovo reprezentativcima Srbije bila dovoljna škola, jer narednim protivnicima su oni kao bikovima crvene marame, još od onog dramatičnog finala u Indijanapolisu.
Da se ponovi Indijanapolis…
Treba stvari gledati sa veselije strane. U Atini 1998. četvrtfinale je tadašnja Jugoslavija igrala baš protiv Argentine, pa je posle osvojila titulu... I u Indijanapolisu se igralo sa Amerikancima „pre vremena“, pa je sve dobro prošlo... Opet, ne bih se mnogo oslanjao na prošlost. I ova utakmica se odigravala tačno deset godina posle čuvene Teove trojke i Šarenčevog „ohohoho“, pa je sada bilo „ole ole“...
Vreme je da se naši, u prethodnom nastavku opisani motivatori bace na vraćanje pobedničkog duha.
U međuvremenu, saznali smo i za ličnu tragediju divnog Vase Micića. Odlučio je da ipak igra protiv Argentine. Možda njegova snaga i požrtvovanje budu motiv da se ide dalje... ili, ako tako i ne bude, pouka svima nama, da ima i važnijih stvari u životu od košarke.
Ovog vikenda, predstavnici Pirinejskog poluostrva su nas isprašili i u fudbalu i u košarci... Ali, gledao sam i devojke kako igraju odbojku...
Dejan Cukić, roker, prevodilac i talija srpskih košarkaša već decenijama, piše za Sputnjik ekskluzivne kolumne tokom Svetskog košarkaškog prvenstva u Kini.
Prethodne Cukićeve kolumne čitajte OVDE.
