U okviru kalifornijske studije naučnici su u toku jedne godine ispitivali koktel od tri uobičajena leka — hormona rasta i dva leka za dijabetes, kako bi podstakli regeneraciju timusne žlezde. Međutim, prema studiji objavljenoj u časopisu „Nature“, istraživači su otkrili da su učesnici izgubili u proseku 2,5 godine na svom „epigenetskom satu“, merenom analizom tragova na genima neke osobe.
„Očekivali smo da ćemo usporiti biološki sat, ali ne i da ćemo ga preokrenuti“, rekao je istraživač UCLA Stiv Horvat za „Nature“.
„Sve to deluje nekako futuristički“, kaže Horvat.
Istraživači upozoravaju da su nalazi preliminarni, jer je u studiju bilo uključeno samo devet učesnika i studija nije uključivala kontrolnu grupu, ali ako se potvrdi — uticaj na zdravstvenu zaštitu i mogućnost uticaja na proces starenja može biti ogroman.
Epigenetski sat se meri zapisom hemijskih promena u DNK strukturi organizma. Glavna svrha studije bila je testiranje — da li se hormon rasta može koristiti za obnavljanje tkiva u žlezdi timusa, koja je ključna za imunološku funkciju. Žlezda nakon puberteta počinje da se smanjuje.
Prethodne studije su pokazale da hormon rasta podstiče regeneraciju timusa, ali može i da izazove dijabetes, zbog čega su lekovi za dijabetes i uključeni u poslednju studiju.
Naučnici su ispitivali epigenetske satove kod dobrovoljaca, zaključivši da su se četiri različite mere epigenetskih satova svakog od učesnika tokom procesa značajno promenile.
„Ovo pokazuje da je biološki efekat lečenja jak“, rekao je Horvat.
Šest učesnika dalo je uzorke krvi šest meseci nakon ispitivanja, a efekat je ostao isti, što je Horvata učinilo vrlo optimističnim za buduća ispitivanja.
Testovi će uključivati raznovrsnije učesnike po uzrastu, polu i nacionalnosti, a tri leka će se testirati nezavisno, da bi se utvrdili specifični efekti.
