Engleski antropolog Meri Idit Daram, srpska slikarka i patriotkinja Nadežda Petrović i učiteljica Katarina Klara Šturceneger iz Švajcarske imale su nekoliko zajedničkih stvari, otkriva autorka tog projekta Milena Marjanović.
„Ove žene povezuje činjenica da su sve tri boravile na Balkanu, da su se bavile fotografijom, iako nijedna nije bila profesionalna fotografkinja. Njih tri je interesovao Balkan, ali u zavisnosti od one osnovne profesije kojom su se bavile“, kaže istoričarka umetnosti u razgovoru za emisiju „Orbita kulture“ i dodaje da je svaka iz specifičnog ugla gledala na život pred rat i u toku rata.
„Nadeždu je interesovala fotografija više radi beleženja detalja iz pejzaža, mada je usput snimala i srpsku vojsku. Meri je bila antropolog i nju je fotografija zanimala radi beleženja etno motiva. Katarina je kao školovana učiteljica došla u Srbiju u okviru misije švajcarskog Crvenog krsta, a zato što je volela da se bavi fotografijom — nije odolela snimanju života u Srbiji, uglavnom na frontu i oko fronta“, ističe Marjanovićeva za Sputnjik.
Fotografska građa koju je autorka koristila u ovoj postavci potiče iz Bavarske državne biblioteke u Minhenu, Kraljevskog antropološkog instituta u Londonu, Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, Vojnog muzeja u Beogradu, kao i iz privatne kolekcije Miloša Kolarža.
Najveći broj radova biće prvi put prikazan na izložbi u „Artgetu“ i objavljen u obimnijem katalogu u godini sećanja na Konferenciju mira (1919-1920), kojom je okončan Prvi svetski rat.
„Sudeći po našim slikarima impresionistima u toku Prvog svetskog rata, ovo je bilo prilično plodno razdoblje za umetnike. Rekla bih da su svi burni periodi u životu uvek inspirativni za nešto ako čovek ima kreativne sposobnosti ili aspiracije“, naglašava naša sagovornica.
Na pitanje šta mi danas možemo da naučimo o životu od žena poput ove tri heroine koje su se posvetile obelodanjivanju istine o tajnovitom, često nedokučivom mentalitetu brdovitog Balkana, Marjanovićeva odgovara:
„Nije njihova sudbina bila baš tako lepa, ali ono što je bitno je da svaki čovek treba da stvori sebi priliku da u životu radi ono što voli, da se tome posvećuje. Mislim da sve tri pokazuju da doslednost profesiji, istinoljubivost i taj humanitarni momenat, koji je bitan kod sve tri, treba da budu vodeći impulsi u životu intelektualca“.
Izložba „U zemlji kipućeg mesa“ će biti otvorena do 26. septembra.
