Potpredsednik Demokratske partije Kosova i zamenik premijera u odlazećoj vladi privremenih prištinskih institucija Enver Hodžaj izjavio je da ima informacije da bi još deset zemalja moglo da povuče priznanje, preneo je prištinski portal „Koha“.
Hodžaj je u emisiji „Rubikon“ na prištinskoj „KTV“ televiziji napomenuo da mu je „jedna država u regionu rekla da Srbija priprema kampanju za povlačenje priznanja“ i istakao je — „kada bi Kosovo bilo član UN, priznanje bi bilo univerzalno”, te da je povlačenje priznanja moglo da se spreči.
On je naglasio i da Priština mora da koordinira aktivnosti sa partnerima, kako bi obnovili priznanja i tražili od Srbije da zaustavi kampanju povlačenja priznanja.
Da nije blef?
Istoričar i politički analitičar Dragomir Anđelković za Sputnjik kaže da se iskreno nada da Hodžajeva izjava nije blef, već da je tako nešto moguće, ali da sama činjenica da albanski političari o tome pričaju jasno ukazuje da oni celu stvar oko povlačenja priznanja instrumentalizuju i koriste za sopstvene potrebe.
Oni to čine, uveren je Anđelković, kako u kontekstu predstojećih izbora na Kosovu, tako i u kontekstu stvaranja atmosfere straha i povređene sujete kod Amerikanaca.
„Ovde je, pre svega, reč o upotrebi cele ove priče o povlačenjima priznanja za unutrašnje političke svrhe, jer Hodžaj na taj način šalje poruku da je političar koji bi znao protiv toga da se bori, dok su sa druge strane njegovi protivnici mnogo manje sposobni i delimično snose krivicu za tako nešto“, smatra Anđelković.
Bude američku sujetu
Anđelković kaže da je drugi element u svemu tome geopolitički.
„Kao što se od strane naših regionalnih neprijatelja, Sarajeva, Zagreba i Prištine, stalno pominje ’ruska opasnost‘, tako se sada spominju i uspesi Srbije u borbi za povlačenje priznanja. Zašto to rade naši oponenti? Zato što žele da podstaknu sujetu i strah u Americi i da joj predstave da je Rusija mnogo moćnija na našem prostoru, nego što realno jeste, kao i da je mnogo više prisutna i da se Srbija oslanja na Rusiju. Sve to čine da bi onda na talasu antiruskih raspoloženja pokrenuli akciju i protiv Rusije i protiv Srbije na Balkanu“, ukazuje Anđelković.
Slično tome, dodaje naš sagovornik, kada u Prištini pričaju o povlačenju priznanja — cilj im je da pošalju poruku da je Amerika sve nemoćnija i da ne može svojim lobiranjem da parira uticaju Srbije, koja se oslanja na Rusiju i, donekle, na Kinu, te da će doći novi talas povlačenja priznanja, što predstavlja udar na američki prestiž.
„Sve to ima funkciju uvlačenja Amerike u balkanske sukobe i njeno veće angažovanje“, kategoričan je Anđelković.
Izjava ima dve mete
I nekadašnji diplomata profesor doktor Zoran Milivojević smatra da Hodžajeva izjava ima dve dimenzije.
„Prva pokazuje da postoje efekti i određena politička dejstva srpskog zalaganja za osporavanje kosovske državnosti, na taj način što Beograd svojim argumentima objašnjava državama koje su priznale takozvanu nezavisnost da je to protivpravno i da nije u skladu ni sa njihovim sopstvenim interesima. Takođe, ova izjava pokazuje i da ceo taj postupak priznavanja, koji je usledio posle 2008. godine, dakle, nakon samoproglašenja nezavisnosti, ima dosta manjkavosti, pa Hodžaj ukazuje na to da je dejstvo srpske politike osporavanja moguće i ubuduće“, smatra Milivojević.
Druga dimenzija ove izjave, dodaje diplomata, upućena je i stranom i domaćem faktoru — da treba ipak pristupiti nekom procesu pregovaranja, jer je kosovska „državnost“ i njeno dokazivanje na ovaj način — na klimavim nogama.
„Ovo je takođe poruka Americi — da bude čvršća na poziciji u kojoj zahteva od Srbije da odustane od te politike, dakle, da to bude jedan od uslova za buduće pregovore, nešto što bi bilo pandan ustupcima prištinskih vlasti, sa odustajanjem od taksi. To bi nekako indirektno išlo u prilog ovome za šta se sada Amerikanci zalažu — da se stvore uslovi za nastavak dijaloga, tako što će vlast u Prištini odustati od taksi, ali da to u isto vreme bude praćeno značajnijim zalaganjem da Srbija odustane od osporavanja priznanja“, kaže Milivojević.
Hodžajeva izjava, zaključuje bivši diplomata, potvrda je da je dokazivanje državnosti Kosova sve teže i da je došlo do određenog „plafona“, gde to više nije moguće redovnim sredstvima, dakle — bez nekog ozbiljnog pritiska na Srbiju, a to je ono zbog čega su nervozni i u Vašingtonu, u dobroj meri i u Briselu, ali i u samoj Prištini.
