Život mu se odvijao u ciklusima od zatvora, preko šefa jedne od najmlađih nacija na svetu (Zimbabve je nezavisnost stekao tek 1980. godine), pa ponovo do zatvorenika, ovaj put pred kraj života, kada je pre dve godine oboren sa vlasti.
O životu Roberta Mugabea razgovarali smo sa Borislavom Korkodelovićem, nekadašnjim dopisnikom agencije Tanjug iz Afrike, koji je imao prilike da dva puta intervjuiše Mugabea.
Reformator
Mugabe je čovek koji je u svom dugom životu i dugoj vladavini imao različite faze i normalno je da su osećanja povodom njegove smrti pomešana, kaže Korkodelović.
„S jedne strane, to jeste određeno divljenje i odavanje pošte jednoj izuzetnoj ličnosti HH veka, naročito u afričkom svetu, u trećem svetu, među nesvrstanim zemljama. Jedan istinski lider, koji je bio veliki oslobodilac svoje nacije i u prvoj deceniji svoje vladavine Zimbabveom bio istinski reformator“, ističe Korkodelović.
Slučajno ili ne, ta faza Mugabeovog života poklapa se i sa njegovim prvim brakom. Smatralo se da je Sali, prva žena Roberta Mugabea, osoba koja je imala veliki uticaj na supruga i da ga je navodila na, kako Korkodelović opisuje, izbalansirani pristup politici, pogotovo što ona i nije bila Zimbabveanka i što je rasla u drugačijem okruženju nego što je bilo zimbabveansko društvo.
A to društvo, podeljeno između dva plemena, dominantnih Šona (oko 80 odsto) i manjinskih Ndebelea (oko 20 odsto), sa dva oslobodilačka pokreta koja su odgovarala plemenskim podelama, nakon sticanja nezavisnosti našlo se pred još jednom podelom — političkom.
Veterani Mugabeovog oslobodilačkog pokreta ZANU PF, na osnovu borbe koju su vodili protiv kolonizatora (Mugabeov pokret okupljao je Šone, rivalski pokret ZAPU PF okupljao je Ndebele), gajili su osećaj da im pripada sve, u čemu leži i srž druge, duže faze Mugabeove vladavine, koja je prosperitetnu zemlju odvela u ekonomski i politički sunovrat i međunarodnu izolaciju.
Sunovrat
Dok je Sali bila živa, Mugabe se odupirao zahtevima veterana, ali kada je ona krajem osamdesetih godina prošlog veka umrla i kada se Mugabe oženio svojom znatno mlađom sekretaricom Grejs počeo je pad.
Taj preokret umnogome je zasenio ono što je Mugabe postigao tokom Čimurenge (oslobodilačkog rata), tokom pregovora sa kolonijalnim gospodarom Velikom Britanijom i tokom prosperitetnih osamdesetih godina prošlog veka, naglašava naš sagovornik.
„Zimbabve je krajem osamdesetih godina prošlog veka upao u velike ekonomske probleme, naročito kada se Mugabe, na nagovor svojih veterana, upustio u preuzimanje zemljišta i imovine od belih farmera. Prema sporazumu iz Lankaster hausa, kojim je Zimbabve dobio nezavisnost, tim farmerima je bila garantovana imovina tokom dužeg perioda. Međutim, Mugabe je smatrao da proces dekolonizacije neće biti završen ukoliko Afrikanci ne dobiju zemlju koju su im preci belih farmera oteli“, objašnjava on.
Zapadne sankcije
Kada je otpočelo oduzimanje farmi, beli farmeri su napustili Zimbabve, a zapadne zemlje, smatrajući da se radi o kršenju Lankasterskog sporazuma, uvele su sankcije Zimbabveu.
„Sa druge strane, mnogi novi vlasnici nisu se domaćinski odnosili, ili često nisu ni znali kako da unapređuju proizvodnju na tim farmama. Zimbabve je naglo počeo da ruinira svoju poljoprivredu. To je, zajedno sa međunarodnim sankcijama, dovelo do hiperinflacije koja je dostigla neke od neverovatnih iznosa“, objašnjava Korkodelović.
Tako je novembra 2008. godine inflacija iznosila 97 milijardi odsto na mesečnom nivou. Od tada do danas Zimbabve se nije ekonomski oporavio, bez obzira što je Mugabe zbačen sa vlasti 2017. godine.
Jedan od najobrazovanijih afričkih lidera
Kao novinar i dopisnik iz Afrike, Korkodelović je dva puta imao prilike da bude u Mugabeovoj blizini. Prvi put pre sticanja nezavisnosti, krajem 1976. godine u beogradskom hotelu „Jugoslavija“, kada je tada još uvek vođa oslobodilačkog pokreta ZANU PF održao konferenciju za novinare, i drugi put 1980. godine u prestonici Zimbabvea Harareu, kada ga je intervjuisao nakon prvih parlamentarnih izbora.
„Prvo što vas je impresioniralo kod Mugabea bio je njegov savršeni engleski jezik. Takav engleski čuo sam samo još od britanske kraljice Elizabete. On je bio izuzetno obrazovan. Dok je bio u zatočeništvu, dopisnim putem stekao je tri diplome, a pored toga je završio za učitelja. Priča se da je bio toliko privržen knjizi da je, dok je kao dečak čuvao stoku, uvek sa sobom nosio po neku knjigu. Impresionirala je ta njegova živost, nagli pokreti, teatralni pokreti ruku. U to vreme bio je interesantan i kao jedan od retkih istinskih marksista među afričkim političarima“, priča Korkodelović.
Retko iskren branilac Jugoslavije
Odnos između Mugabea i Jugoslavije je varirao, jer njegov ZANU PF, budući da se oslanjao na Kinu, nije bio prihvaćen u Beogradu. Rivalski pokret ZAPU PF oslanjao se na SSSR i bio je više prihvaćen.
„Međutim, u kasnijoj fazi, naročito pred pobedu ZANU PF u oslobodilačkom ratu, Beograd je sa sve više naklonosti gledao na Mugabea. Sećam se jedne scene, koja je za nas iz Jugoslavije bila veoma emotivna, iz vremena proglašenja nezavisnosti Zimbabvea. Novi zimbabveanski policajci, mladi Afrikanci, bili su obučeni u uniforme koje su dobili iz Jugoslavije i to su bile uniforme jugoslovenske narodne milicije“, priseća se Korkodelović.
U trenutku kada je počeo raspad Jugoslavije, Mugabe je, kaže Korkodelović, prema nekim zapisima pokušao da jugoslovensko pitanje pokrene unutar Pokreta nesvrstanih, ali navodno je tadašnja Vlada Ante Markovića bila sklonija da potraži međunarodno posredovanje EU.
Zimbabveanski ambasador u UN Simbaraše Mumbengegvi dve godine je vodio žestoku bitku na Ist riveru u nastojanju da nametne mišljenje da se u jugoslovenskom građanskom ratu radi o secesiji i mešanju spolja i da treba podržati celovitost Jugoslavije.
„Nažalost, u tome su on, predstavnik Indije i u ređim slučajevim predstavnici SSSR-a i Kine ostajali u manjini, ali to će ostati, o tome postoji literatura koja govori o tome koliko je Zimbabve, znajući šta je Jugoslavija uradila, ne toliko možda za Mugabeov pokret, koliko za čitav zimbabveanski narod tokom borbe za oslobođenje, probao da na neki način uzvrati“, kaže Korkodelović.
Anđeo ili đavo
U Africi, među nesvrstanima, i naročito u Kini, koja je gotovo pola veka gajila veze sa Mugabeom, iznosi se niz reči pohvale za ono što je on radio kao veliki borac za oslobođenje Afrike.
U zapadnim medijima, međutim, uglavnom se govori o drugoj fazi Mugabeove vladavine, koja je duže trajala i koja se poklapa sa njegovim drugim brakom sa Grejs, rastrošnom i oholom ženom koja je podelila i Mugabeovu partiju i sam Zimbabve i koja je umnogome uzrokovala njegov pad sa vlasti.
Mugabeov naslednik i ratni drug Emerson Mnangagva, koji mu je 2017. godine okrenuo leđa, odao mu je veliko priznanje, proglasio ga je za nacionalnog heroja i proglasio je nacionalnu žalost.
Međutim, za mnoge mlade Zimbabveance, koji se ne sećaju kolonijalnog perioda, antikolonijalne borbe i doba prosperiteta zemlje, Mugabe jeste i verovatno će ostati, kako Korkodelović kaže, svojevrstan đavo.
Ipak, čovek ne može da ne uvažava jednu istorijsku ličnost kakva je bio Robert Mugabe, zaključuje Korkodelović.