Azijsko-pacifički region igra sve značajniju ulogu u svetu, BDP tog regiona iznosi 42,6 odsto svetskog BDP-a, a Azijsko-pacifička trgovina čini 53 odsto svetske trgovine. Eksperti podsećaju da treba pomenuti i snažno ekonomsko i trgovinsko zbližavanje, promenu strukture privrede, razvoj novih tehnologija — sve to otvara nove mogućnosti za azijske zemlje da ojačaju saradnju radi svog boljitka.
„S jedne strane, zaokret Rusije ka Istoku znači da je Daleki istok dugi niz godina bio važna teritorija Sovjetskog saveza, ali ne i najznačajnija. Sada se ispostavlja da je Daleki istok za Rusiju važniji nego pre. Prvo, zato što se Istok promenio. Videli smo da se nedavno okupila ’velika sedmorka‘. Kada se prvi put okupila, a to je bilo pre 50 godina, sedam najvećih svetskih privreda, vodećih zemalja sa razvijenom demokratijom činilo je više od 70 odsto svetskog BDP-a. Danas te zemlje daju oko 40 odsto. Situacija se promenila. Daleki istok obezbeđuje više od 40 odsto svetskog BDP-a. To su ogromne teritorije na kojima se mnogo proizvodi. Ovde se sve razvija — mi vidimo neverovatne svetove, nova društva, drugačije uređena, koja nastaju. To su Južna Koreja i Singapur“, rekao je za Sputnjik Andrej Bistricki, predsednik Saveta Fonda za razvoj i podršku Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“.
Bistricki navodi da se saradnja između zemalja Azijsko-pacifičkog regiona razvija u više pravaca, a pre svega u sferi energetike. Međutim, prema njegovim rečima trebalo bi jačati i „prerađivačku, visokoklasnu, visokopreciznu industriju“.
„Sve bi trebalo da bude savremenije, jer imamo prirodne resurse, naftu... Svakako, dobro je da oni postoje, bez toga bi bilo teže, ali već dugo se govori da bi udeo sirovina trebalo da bude manji, a trebalo bi da postoji i udeo savremene proizvodnje“, dodao je Bistricki.
Sankcije i trgovinski ratovi, koje SAD nameću i vode protiv Rusije i Kine, u određenoj meri jačaju i učvršćuju odnose između Moskve i Pekinga, što daje određeni pozitivan efekat.
„U određenom smislu pozitivno deluje, jer ljudi koji imaju zajedničkog konkurenta mogu da se ujedine — nije obavezno, ali je moguće. To na neki način ima pozitivan efekat. Veoma dobar primer za to je činjenica da su Amerikanci uveli Pekingu različite vrste embarga. Rezultat toga je da su Kinezi prestali da kupuju američku soju, a počeli su da kupuju rusku“, rekao je Bistricki.
Na temu zaokreta Rusije ka Istoku u Vladivostoku je govorio i potpredsednik Vlade Rusije i opunomoćeni predstavnik predsednika Ruske Federacije za Dalekoistočni federalni okrug Jurij Trutnjev, koji je rekao da je u toj frazi za Ruse najvažnija reč „Rusija“.
Prema njegovim rečima, upravo razvoj zemlje, razvoj važnog ruskog regiona — Dalekog istoka i privlačenje stranih partnera u taj region su najvažniji ciljevi, a zaokret Rusije ka Istoku, kako je naglasio Trutnjev, ne odvija se iz nekih geostrateških, već iz čisto praktičnih razloga.
On je naveo da je u poslednjih pet godina pušteno u rad više od 240 preduzeća, a stiglo je više od 600 milijardi rubalja privatnih investicija.
„Za svaku budžetsku rublju uloženu u infrastrukturu privučemo više od 10 rubalja privatnih investicija...“, rekao je on, dodajući i da je otvoreno 29.000 radnih mesta.
Eksperti iz drugih azijskih zemalja su takođe ocenili da saradnja Rusije sa Azijsko-pacifičkim zemljama ima veliki potencijal. Oni su se složili da se Daleki istok, u poređenju sa stanjem od pre pet godina, danas veoma aktivno razvija zahvaljujući naporima Vlade Rusije, ali da tom regionu treba posvetiti još više pažnje.
„Naša analiza pokazala je da postoji ogroman neiskorišćeni potencijal u trgovinskim i ekonomskim vezama između Indije, Rusije i Kine. Prema našim procenama, Rusija bi mogla da poveća obim trgovine sa Kinom za 25 odsto, a sa Indijom — za minimum 17 odsto. Dakle, možemo zaključiti da je zaokret Rusije prema Indiji i Kini apsolutno realan korak, ali njegovi dalji izgledi su ograničeni zbog činjenice da postoji značajan neiskorišćeni potencijal“, rekao je Apurva Sangi, v. d. direktora i stalnog predstavnika Svetske banke u Ruskoj Federaciji.
Peti Istočni ekonomski forum se održava u Vladivostoku od 4. do 6. septembra. MIA „Rusija sevodnja“ je generalni medijski partner Foruma.
