Dve reprezentacije koje su važile za favorite iz senke ispale su iz daljeg takmičenja na Mundobasketu, i to na gotovo identičan način. Turska je, u dramatičnoj završnici, nakon produžetaka, a posle promašena četiri slobodna bacanja u poslednjim sekundama utakmice, izgubila od tima SAD, da bi potom doživela katastrofalan poraz od Češke.
Domaćin Kina je takođe posle produžetaka i takođe sa malom razlikom izgubila od Poljske, da bi sunovrat doživela u sledećoj utakmici, protiv Venecuele, iako je bila favorit.
Ni jedna ni druga reprezentacija, očigledno, nisu mogle da se psihološki podignu posle poraza u triler-završnicama.
U slučaju takvih utakmica, može se konstatovati da su ekipe bile u emocionalnom padu, komentariše neuspehe Turske i Kine sportski psiholog Petar Mitić sa Fakulteta za sport u Nišu.
„Njihove emocije su negativne nakon jednog takvog poraza. U tom trenutku oni su se, zapravo, nadali pobedi i bili na korak od nje, a nakon takvog poraza došlo je do emotivnog pražnjenja, a potom i do gubitka samopouzdanja i eventualnog javljanja anksioznosti, što dovodi do vrlo loših rezultata u narednoj utakmici“, objašnjava on.
Emocije su vrlo bitan deo ličnosti i čovekov najveći rezervoar energije, dodaje naš sagovornik.
„Kada istrošite emocije na jednoj takvoj utakmici, nemate dovoljno snage za sledeći meč. Da li to može da se spreči? Da, može. Ekipe koje su bolje psihološki pripremljene, bolje će proći kroz takvu situaciju kao što je nenadani gubitak meča, koji je u neku ruku bio dobijen. Psihološka priprema treba da se radi i pred takmičenja, to je dugotrajni proces koji u velikoj meri zavisi od trenera — koliko je njegovo sugestivno dejstvo koje ekipu može izvući iz jednog takvog emotivnog ambisa“, kaže Mitić.
Kina je imala i presiju da, kao domaćin, mora da prođe u narednu rundu takmičenja, ali nije ostvarila cilj uprkos tome što joj je grupa u kojoj se takmičila davala šanse za to. Međutim, izgleda da je kineska reprezentacija loše izašla na kraj sa teretom očekivanja koji joj je stavljen pleća. Jednostavno nisu bili dorasli zadatku, smatra Mitić.
„Naravno da je nakon uspeha mnogo lakše podići ili održati nivo motivacije. Međutim, i neuspeh je nešto što može biti plodonosno u motivacionom smislu. Sve zavisi kako se taj neuspeh vidi. Da li je, možda, trener Turske objasnio igračima da su, iako su izgubili od Amerikanaca, igrom pokazali da imaju određeni kvalitet koji vrlo lako može doći do izražaja u susretu sa narednim protivnikom? Oni su na taj poraz mogli da gledaju kao na nešto pozitivno“, objašnjava Mitić.
Ljudska percepcija je krajnje subjektivna i svaki događaj, kakav god on bio, može se posmatrati na različite načine. Dobar trener može i iz situacija u kakvim su se našle Turska i Kina da izvuče korist, zaključuje Mitić.
