„Njihovi pogledi ne mogu biti pravedni i neutralni“, dodao je on.
Prema njegovom mišljenju, potrebno je formirati nepristrasno telo sa stručnjacima iz različitih zemalja koji bi mogli da sprovedu istragu.
Istovremeno, Muhamed je napomenuo da Maleziji dugo nije dozvoljen pristup dokazima u slučaju pada „boinga“ na letu MH17.
„Ne znamo da li su dokazi, kojima sada, nakon dužeg vremena, imamo pristup, zaista zasnovani na činjenicama“, rekao je on.
Premijer je takođe prokomentarisao optužbe na račun Rusije i njene navodne umešanosti u ovu tragediju.
Prema njegovom mišljenju — oni su izazvani lošim odnosima Zapada i Moskve i potragom za krivcem koji će platiti osiguranje.
„Ako pronađete zemlju odgovornu za tragediju, tada će porodice žrtava moći da podnesu zahteve za isplatu osiguranja. Naravno, porodice ne sumnjaju u rezultate istrage. Ako je kriva Rusija, ona će morati da isplati nadoknadu za incident“, dodao je malezijski premijer.
Međutim, Malezija sumnja da postoji dovoljno osnova za optužbe protiv Rusije.
„Kao nezainteresovano lice, kao posmatrač sa strane, mogu da kažem da mi neki rezultati istrage ne deluju ispravno, kao ni mnogim ljudima u Maleziji“, zaključio je premijer.
Muhamed je i ranije već izražavao nepoverenje u zaključke međunarodne istrage. Tada je premijer Malezije rekao da Sjedinjene Američke Države, Holandija i Australija nisu baš zainteresovane da utvrde uzroke pada i pronađu prave krivce za tragediju, već su jednostavno odlučile da Rusija treba da odgovara.
Pad malezijskog aviona
Putnički avion „boing 777“ kompanije „Malezija erlajns“, koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur, srušio se 17. jula 2014. godine u blizini Donjecka. Niko od 298 putnika i članova posade koji su se nalazili u avionu nije preživeo.
Kijev je za katastrofu optužio ustanike u Donbasu, koji su izjavili da nemaju sredstva koja bi mogla da obore avion na toj visini i za obaranje su optužili Ukrajinu. Bez obzira na ratna dejstva, Kijev nije zatvarao nebo iznad Donbasa za međunarodne putničke avione.
Radi istrage o avionskoj nesreći formirana je međunarodna Zajednička istražna grupa, koju čine predstavnici Australije, Belgije, Malezije, Holandije i Ukrajine.
Međunarodna istražna grupa predstavila je preliminarne rezultate istrage o padu aviona na letu MH17 na istoku Ukrajine. Ona tvrdi da je malezijski „boing 777“ oboren raketnim sistemom „Buk“, koji pripada 53. raketnoj brigadi Vojske Rusije iz Kurska. Istražna grupa smatra da je „Buk“ dovezen iz Rusije, a zatim vraćen. Moskva kategorički negira te optužbe.
Rusija je sprovela sopstvenu istragu u kojoj je zaključila da je MH17 oboren starijom verzijom rakete „buk“, proizvedenom 1986. godine, koju je imala Ukrajina, a Rusija je postupno ispraznila svoje zalihe te rakete, i to u okviru programa vojne modernizacije, koji je započela u prvoj deceniji 21. veka. Ruska istraga je obuhvatila opsežne studije forenzičkih dokaza, kao i do sada neviđenu deklasifikaciju prethodno tajnih podataka o naprednom vojnom hardveru i složenom eksperimentu odbrambenog koncerna „Almaz-Antej“, proizvođača „Buka“, kako bi utvrdila ko je oborio avion.
U junu, nakon objavljivanja poslednjih tvrdnji Zajedničke istražne grupe, koje uključuju imenovanje trojice ruskih državljana i jednog državljanina Ukrajine za osumnjičene u ovom slučaju, Moskva je odbacila optužbe i ponovo pozvala na nepristrasnu istragu. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da bi Moskva mogla da prizna rezultate istrage, ali samo ukoliko bude mogla da učestvuje u njoj. Malezijski premijer Mahathir Mohamad takođe je odbacio tvrdnje ove istražne grupe, rekavši da Kuala Lumpur „nije zadovoljan“ zbog istrage, „jer je od samog početka to bilo političko pitanje o tome kako optužiti Rusiju“ za obaranje aviona.
