Ni Donald Tramp, ni bilo koji političar u Americi neće moći nekome da naredi da prodaje gas tako da na tome nema zarade.
„To je, jednostavno, nezamislivo, i uz sva nastojanja da potisnu ruski gas i Rusiju sa evropskog tržišta, tu ne treba očekivati nikakav politički damping“, izričita je Jelica Putniković, urednica „Balkan magazina“ i stručnjak za energetiku.
Sporazum koji su u Varšavi potpisale tri zemlje predviđa da do 2021. godine Ukrajina počne godišnje da dobija do šest milijardi kubika američkog utečnjenog gasa iz Poljske. Do tada treba da bude izgrađeno 110 kilometara gasovoda kojim će biti transportovan gas koji tankerima bude stizao do TNG terminala u Poljskoj, pošto prvo u u specijalnim postrojenjima bude ponovo vraćen iz tečnog u gasovito stanje.
Prvi američki tanker bi trebalo da pristigne u novembru ove godine.
Kao Ukrajina
„Čini se da se Poljska zapravo plaši da će se vrlo brzo naći u situaciji u kojoj je Ukrajina, jer kroz gasovod ’Jamal-Evropa‘ iz Rusije preko Poljske prolazi 29 milijardi kubnih metara gasa godišnje. To je, doduše, mnogo manje nego što prolazi kroz Ukrajinu, ali Poljska svakako od tog gasovoda zarađuje, a tako se i snabdeva“, ukazuje Putniković za Sputnjik.
Podsećajući da u maju 2020. godine ističe ugovor o tranzitu i snabdevanju ruskim gasom, koji Poljska ima sa „Gaspromom“, naša sagovornica objašnjava da se Poljaci, koji godišnje troše oko 10 milijardi kubnih metara ruskog gasa, što je 70 odsto njihovih potreba, u stvari se pripremaju za taj scenario. Zato su i počeli u poslednje vreme da se snabdevaju američkim utečnjenim gasom, koji stiže tankerima, i da grade LNG terminal za njihov prijem.
Pošto je Ukrajina već duže vreme po pitanju otkazivanja tranzita u prvom planu, Poljsku za sada niko ne pominje. A Rusi bi mogli da odustanu od transporta kroz Poljsku, jer imaju „Severni tok 1“ i završava se „Severni tok 2“.
„Sa druge strane, imaju i ’Turski tok‘, koji će snabdevati ne samo Tursku, nego i Bugarsku, Srbiju i Mađarsku, i ići će čak do Austrije“, napominje Putnikovićeva.
Ona podseća da je bugarski premijer Bojko Borisov najavio da će 5. septembra biti potpisan ugovor o gradnji gasovoda „Turski tok“ na bugarskoj teritoriji.
Zbog svega toga, Putniković napominje da je pitanje koliko je funkcionalan taj sporazum o kupovini skupljeg američkog tečnog gasa i potom njegov reeksport iz Poljske u Ukrajinu, posebno zato što Amerikanci neće posegnuti za politikom dampinga cena.
Ništa od dampinga
„Niko ko razmišlja ekonomski neće kupiti skuplji gas, niti bi neko slao tanker da bi prodavao gas ispod cene“, tvrdi urednica „Balkan magazina“.
„Ja bih rekla da je to samo jedna politička priča. Podsetiću da su Amerikanci svojevremeno, posle gasne krize od 2006. do 2009. godine, obećavali da će modernizovati gasovod u Ukrajini, a to je, prema nekim tadašnjim procenama, predstavljalo trošak od 3,2 milijarde dolara. Kada su videli koliko to košta — odustali su“, ilustrovala je situaciju sagovornica Sputnjika.
Ni Tramp ni bilo koji političar u Americi neće moći da narede nekome ko prodaje gas u SAD da to čini tako da na tome nema zarade.
„I nekog privrednika u Poljskoj da pitate hoće li da kupi skuplji američki gas ili jeftiniji ruski, on će vam reći da gas nema boju, da je njemu bitna cena, jer mora da opstane na konkurentnom tržištu. Pitanje je da li će uopšte Poljska za svoje potrošače uvoziti američki gas. Prvi tanker treba da stigne u novembru i tek ćemo videti koliko će biti tog gasa“, napominje ona.
Uz to ističe i da je pitanje koliko je Amerika pouzdan isporučilac tečnog gasa. Podseća da je prošle zime, kada je Amerika pretila da će da preplavi Evropu svojim tečnim gasom, usled velike hladnoće deo potrošača u SAD ostao bez gasa, pa je jedan tanker sa prirodnim gasom iz Sibira, umesto u Veliku Britaniju, otplovio u Ameriku.
Pamet u glavu
Na pitanje kome Poljska uopšte može da preprodaje američki utečnjeni gas, osim Ukrajini, Putniković kaže da ne može nikome.
„Niko ko vodi odgovornu ekonomsku politiku neće kupiti skuplje ono što može da plati jeftinije. To jeste osnovni problem zbog kog su u nekim baltičkim zemljama, koje su počele da prave LNG terminale, oni ostali nedovršeni i nisu profunkcionisali u punom do sada izgrađenom kapacitetu. Zato što je LNG gas skuplji. Tek kada možda na nekom drugom kraju sveta bude smanjena potražnja za američkim gasom, oni će onda možda da spuštaju cenu. Ali nikada ne može u realnoj ekonomskoj računici LNG gas biti jeftiniji od gasa iz gasovoda“, podvlači urednica „Balkan magazina“.
„Poljska će dakle, ako je pametna, i dalje uvoziti ruski gas“, zaključuje Putniković.
