„Šokirani smo što Rusija nije bila pozvana, isto tako šokirani smo što ni Srbija nije bila pozvana. Ova potpuno lažna i izopačena verzija prikazivanja događaja vezana je i za želju da se očuva svetski poredak koji je utemeljen na sili i dominaciji jedne ili samo nekoliko država. Postoji želja da se smanji uloga SSSR-a, ali i da se u istu ravan stave fašistička Nemačka i Sovjetski Savez, da se optuže rukovodstva te dve države za početak Drugog svetskog rata, a da se pobednicima proglase, pre svega, SAD i pojedine evropske zemlje.“
Ta lažna slika može lako postati prava, jer postoje generacije, a ne samo mladi, koje su ostarile, a ne pamte rat. Kako njima približiti pravu istoriju?
— Da, generacije koje dolaze su osnovna meta tih interpretacija. I ja ne mogu da ne kažem da, nažalost, statistike pokazuju da je danas manje onih koji znaju i razumeju događaje uoči Drugog svetskog rata, događaje u ratu i rezultate tog rata. Što se tiče Rusije, mi činimo sve što možemo — prikazujemo dokumenta, filmove, želimo da pokažemo svima šta se zaista dogodilo i da vratimo razumevanje istorije, da je interpretiramo na objektivan način. Mi smo ubeđeni da ćemo to nastaviti zajedno sa našim prijateljima Srbima.
U borbi da se dokaže „ruska krivica“ za rat često se pominju pakt Molotov-Ribentrop i tajni aneks, dok se dogovor koji mu je prethodio i od koga je započeto rasparčavanje Evrope, takozvani Minhenski sporazum gotovo ne pominje. Rusija je objavila tekst pakta i aneksa. Da li biste objasnili našim čitaocima njihov sadržaj?
— Hvala vam što ste to rekli, u Rusiji je zaista sve objavljeno, javnost zna i nema danas nikakve tajne oko pakta Molotov-Ribentrop. I ne samo u Rusiji. Ima mnogo izložbi, prezentacija dokumenta u svetu i svako ko želi može da se upozna sa dokumentima iz tog doba. A pre toga, i Vi ste to pomenuli, bio je Minhenski dogovor.
I bilo je upornih, ali nažalost neuspešnih pokušaja Rusije da se sa zapadnim zemljama dogovori o stvaranju pouzdanog sistema kolektivne bezbednosti u Evropi. Taj sistem bi postavio barijeru agresiji fašističke Nemačke i obezbedio mir. U svakom slučaju, sprečio bi širenje fašističke agresije.
A Minhenskim dogovorom je uz blagoslov Engleske i Francuske, rasparčana Čehoslovačka...
— Želim još da kažem da je Sovjetski Savez bio u ratu s fašizmom još od 1936. godine u Španiji, a bili smo u ratu i sa japanskim militaristima na Dalekom istoku. Ovih dana smo obeležili 80. godišnjicu bitke kod Halkin Gola. Ta bitka je od globalnog istorijskog značaja jer je sprečila agresiju Japana sa istoka. Sovjetski Savez je bio u vrtlogu diplomatskih napora da spreči rat i inicijativa je uglavnom pripadala Moskvi. Danas niko ne govori, ni sad u Varšavi nije bilo reči o tome da je Poljska bila saveznik Nemačke u prvoj fazi. I oni su pokušali da dobiju deo Čehoslovačke. Eto, takav je život — kad neko pokušava da oduzme tuđe, izgubi na kraju. Tako je Poljska izgubila svoj suverenitet. Da ne govorim o činjenici da su Poljsku tokom nekoliko decenija koristile zapadne zemlje kao teritoriju za provociranje Sovjetskog Saveza.
Dakle, tek nakon više pokušaja da se dogovori sa zapadnim zemljama da se problem reši na diplomatski način, da se uspostavi neki nivo poverenja u Evropi, i nakon pokušaja dogovora sa Poljskom, koja je smatrala da je Rusija glavni neprijatelj, i gledajući kako Zapad pomaže Hitleru i usmerava ga prema SSSR-u, Sovjetski Savez je bio primoran da potpiše pakt sa Hitlerom. Da naglasim da je jedan od izvornih razloga tragedije Drugog svetskog rata bio manjak poverenja.
Šta taj pakt sadrži?
— Što se tiče sadržaja tog dogovora, to je dosta jednostavno — dve strane su preuzele obaveze da jedna drugu ne napadaju u sledećih 10 godina. A što se tiče tajnog aneksa — on je bio tajni, ali se znalo da je bio tehnički, i regulisao je raspodelu uticajnih sfera u Poljskoj. Između ostalog, želim da naglasim da je SSSR-u pripala samo teritorija koja je bila pod okupacijom Poljske posle Prvog svetskog rata. To su zapadna Ukrajina i zapadna Belorusija. I naša vojska je ušla u Poljsku tek nakon 17. septembra, kad u Poljskoj nije bilo vlasti.
Da se vratim na Vaše prvo pitanje, na događaj u Varšavi. Bila je priča poljskih rukovodilaca kako je Drugi svetski rat u političkom smislu završen tek 1989. godine sa nestankom Sovjetskog Saveza sa istorijske scene. To je opasna laž, provokacija. Smatramo da su čitav događaj, njegov format, govori i sadržaj jedna vrsta zločina protiv sećanja, protiv onih koji su izgubili život u Drugom svetskom ratu. Međutim, Sovjetskom Savezu pripadaju osnovna uloga u Pobedi i osnovni gubici, ljudski i materijalni.
Naša je želja da se takvi događaji koriste, naravno, za uspomenu, za sećanje, za pouke, ali i kao deo napora da se sada uspostavi pravedan međunarodni poredak, da u njima učestvuju što više predstavnika što više naroda. Videćete to tokom obeležavanja 75. godišnjice oslobođenja Beograda 20. oktobra ovde i 75. godišnjice Pobede 9. maja sledeće godine u Moskvi.
Znamo koliko je izgubljeno u Poljskoj i drugim zemljama Istočne Evrope. Sećamo se gubitaka i cenimo ulogu svakog naroda. A u Varšavi je svako govorio šta mu se dopada. Ništa nije imalo veze sa stvarnošću tog doba. Kao da uopšte nije bilo Nirnberga, ni formiranja OUN-a i svetskog poretka, niti međunarodnog prava... U Varšavi je bilo zaboravljeno sve, i istorija rata i njegovi rezultati, i pomoć Sovjetskog Saveza ne samo u ratu, nego i posle njega — i finansijska, i ljudska, i moralna...
Zapaženo je reagovanje Belorusije, koja je odbila da prisustvuje događaju u Varšavi. I crnogorski predsednik je izrazio žaljenje što Rusija i Srbija nisu pozvane. Zar nije bilo logično da su tako reagovale i ostale zemlje antihitlerovske koalicije?
— To je trebalo da bude tako, ali nažalost bilo je kako je bilo. Mislim da je ovaj lažni događaj bio velika tragedija i šteta za Evropu i za bezbednost u Evropi. Mi se ipak nadamo da to nije jedini izvor informacija za današnje generacije. Postoje predstavnici prethodnih generacija, dokumenta, knjige, ima još izvora da ljudi saznaju istinu. A što se tiče sveobuhvatne istine, ne moramo da idemo daleko u prošlost. Formiranje takozvanog liberalnog međunarodnog poretka, što je, kako je rečeno u Varšavi, rezultat zapadnih napora do 1989. godine, možemo videti ovde, u Srbiji. To je bombardovanje NATO-a, ubijanje civila i nedužnih vojnika koji su samo ispunjavali svoj dug prema otadžbini, uništavanje civila, pa i Ambasade Kine. Rezultat takvog poretka je i osiromašeni uranijum. Možemo tako još dugo da nabrajamo, ali čini se da je isti poredak usmeravao i Hitlera prema SSSR-u uoči Drugog svetskog rata.
Kod nas se veruje da Srbija nije dobila poziv zbog Rusije. Da li Vam je to logično?
— Niko od organizatora ovog skupa nije dao objašnjenje. Mi ga nismo ni tražili, jer je i bez objašnjenja sve jasno. A što se tiče Srbije, kad bih verovao da oni imaju stida i osećaj za sramotu ja bih mislio da nisu pozvali Srbiju zbog sećanja na to što su učinili ovde 1999. godine. Međutim, to nije slučaj, jer oni veruju da su uvek u pravu — i kad uništavaju zemlje, i ljude, i civile... Zbog naših odnosa sa Srbijom — ne isključujem to, jer znam kakvi su pritisci na Srbiju, i znam da naša saradnja veoma iritira čitav Zapad, a naročito neke zemlje koje smatraju da je najvažnije sprečiti prisustvo i uticaj Rusije u Srbiji. I u čitavom regionu, ali pre svega u Srbiji, jer imamo najbolje prijateljske odnose.
