„Našim naporima stalno se stvara slika novih odnosa između Japana i Rusije. Sledeći korak je zaključivanje mirovnog sporazuma, što je naša istorijska misija“, naglasio je Abe.
On je pozvao ruskog predsednika da „učini sve“ kako bi Japan i Rusija „krenuli napred“ ka tom cilju.
„Vladimire, učinimo zajedno sve da bismo se sve vreme kretali napred, dok ne postignemo cilj“, rekao je japanski premijer.
Govoreći o zaključivanju mirovnog sporazuma, predsednik Rusije rekao je da postoje brojna pitanja u vezi sa vojnim obavezama Tokija prema Sjedinjenim Američkim Državama.
„Postoji mnogo pitanja u vezi sa zaključivanjem mirovnog sporazuma: ona nisu samo u ravni bilateralnih odnosa, nažalost, za nas. Postoje vojna i odbrambena pitanja, kao i pitanja bezbednosti, pa ovde moramo uzeti u obzir poziciju trećih zemalja i obaveze Japana prema trećim zemljama, uključujući i prema Sjedinjenim Američkim Državama“, objasnio je Putin na plenarnoj sednici.
Predsednik je u tom kontekstu istakao da u Sjedinjenim Američkim Državama, „osim tako lepih reči“, koje je japanski premijer izrekao ranije u svom govoru, postoji i izreka nastala tokom 20-ih i 30-ih godina prošlog veka: „Lepa reč je dobra. Ali mnogo više se postiže uz lepu reč i pištolj“.
„Mi to dobro shvatamo i znamo i treba da uzimamo u obzir“, naglasio je Putin.
On je dodao da će Rusija težiti zaključivanju mirovnog sporazuma sa Japanom.
„Odgovarajući na vaše pitanje, kažem da se čini da je na prvi pogled to tako jednostavno, ceo ovaj problem ostao nam je iz prošlosti. Ali mi, zaista, i ja i Šinzo, to želimo da rešimo. I koliko god to bilo teško, na osnovu Deklaracije iz 1956. godine, kako je rekao premijer, kretaćemo se ka punom rešenju naših odnosa, težićemo zaključivanju mirovnog sporazuma“, rekao je Putin.
Teritorijalno pitanje
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci nepostojanja mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ta ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu, zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
Peti Istočni ekonomski forum održava se u Vladivostoku od 4. do 6. septembra. Novinska agencija „Rusija sevodnja“ je generalni informativni partner Foruma.
