Reprezentacija Srbije furiozno je završila prvi krug sa tri ubedljive pobede. Šta mislite o igri „orlova“ i koliko daleko možemo?
― Tri pobede jesmo ostvarili, ali nisu baš furiozne. U prve dve utakmice smo, realno, imali protivnike koji nisu dorasli našoj reprezentaciji, ali dobro dođu kao uvod u ovakve utakmice kao što je bila ova danas sa Italijom. Ovo je bila mnogo ozbiljnija utakmica, prava takmičarska koja, u suštini, mnogo znači za sledeći krug takmičenja. Važna je pobeda, teže nego što rezultat govori smo dobili Italijane, koji su se pokazali kao vrlo tvrda i takmičarski nezgodna ekipa. Pobeda je zaslužena i dobrodošla, ali ostaje prostora kod nas za još puno poboljšanja u igri.
U svojoj karijeri ste igrali na istoj poziciji kao Nikola Jokić. Kako bi mladi Savović danas čuvao Jokića i kako bi se nosio sa najboljim centrom NBA lige?
― Mislim da to poređenje nije umesno. Nikola Jokić upravo igra ono što se od njega i očekivalo u reprezentaciji. Bez obzira na njegove godine, on ima zaista ogromno iskustvo, i to iskustvo koristi na najbolji način. Kada u napadu treba da asistira ― on to radi, kada treba da poveže linije između centara i bekova ― on i to dobro radi. Kada treba da podigne ritam, takođe. Dakle, on je jedan od ključnih igrača naše reprezentacije…
Da dodamo tu još i Bogdanovića i Bjelicu…
― Da, da. Oni su izvukli utakmicu protiv Italijana. Bjelica u napadu u prvom delu utakmice nije funkcionisao baš kako treba, ali on je igrač koji to nadoknadi odbranom, praktično olraund igrač koji može i da prenese loptu, i da skoči u napadu. A Bogdan, Bogdan igra u odličnoj formi, učestvuje u odbrani… Dobro bi bilo da se priključi još neko od bekova, Gudurić, Jović…
Bili ste direktor Partizana kada je selektor Đorđević dao oni čuvenu trojku u Istanbulu 1992. godine. Da li se naslućivalo dok je bio igrač da će biti ovakav trener i selektor?
― Tada nisam ni znao da će da se opredeli za ulogu trenera u svojoj daljoj karijeri. A kada se toga prihvatio, s obzirom na njegovo znanje, iskustvo i talenat, zaista nisam sumnjao da će i kao trener napraviti dobre rezultate.
Da se malo okrenemo drugom krugu. Čeka nas grupa sa Španijom i Portorikom. Šta očekujete od duela sa Španijom i koliko je ekipa Serđa Skariola slabija bez Navara, Pau Gasola, Mirotića i Ibake? Da li možemo da očekujemo sličnu utakmicu kao ovu sa Italijom ili će to biti dosta teže?
― Neće biti kao sa Italijom, zato što Italija ima specifičan tim što se tiče visine i pozicije igrača, praktično igraju sa četiri spoljna. Gledao sam utakmicu Španija―Iran, u kojoj je Iran vodio u trećoj četvrtini. Španija bez ovih igrača koje ste nabrojali sigurno nije tim kao kada bi bili kompletni, ali daleko od toga da će utakmica biti laka. Sada više nema lakih utakmica. Sada je svaka utakmica i važna i teška i svakoj treba najozbiljnije pristupiti.
Osvrnimo se i na utakmicu SAD i Turske. Šta mislite, da li su Amerikanci olako shvatili rivale ili smo videli ono što se od njih može očekivati u nastavku takmičenja? Koliko se razlika u kvalitetu smanjila sa „najezdom“ Evropljana u NBA ligu? Da li je ključ ravnopravne igre sa njima, pored toga, i to što više nisu dominantni na centarskim pozicijama kao na prethodnim takmičenjima?
― Očigledno je da su Amerikanci ovaj put došli sa nekim trećim, četvrtim timom. To su sve odlični, izvrsni igrači, ali je pitanje koliko su oni motivisani za ovakva takmičenja. Njih pre svega zanimaju Olimpijske igre, a Svetsko prvenstvo im nije toliko u prvom planu i očigledno je da može da se igra protiv njih. Jesu u grupi favorita, a Turci su, zaista, svojom nepažnjom, izgubili dobijenu utakmicu. Od ovog tima Amerikemože se očekivati da će se kroz utakmice uigravati i napredovati, tako da ih ne bih tako lako otpisivao.
Dakle, reprezentacije poput Srbije, Litvanije, Australije, Francuske ravnopravno mogu da igraju sa timom SAD?
― Australiju sam gledao u samo jednoj utakmici, imaju odličan tim i dobro igraju. Što se tiče Litvanije, bez obzira što smo ih u pripremnom periodu pobedili dva puta, mislim da i oni mogu daleko da doguraju u daljem toku takmičenja. Ima tu još ozbiljnih timova, ali ne bih da se zalećem sa prognozama. Važno je da mi budemo uspešni i u ovoj sledećoj fazi takmičenja, i onda dolaze utakmice gde od jedne zavisi kompletna sezona ― i pripreme i toliki trud se svedu na tu jednu! Treba biti strpljiv, pametan... Polako ― korak po korak.
Jeste li gledali reprezentaciju Rusije, koja igra bez svog najboljeg igrača Alekseja Šveda? Da li im je plasman u drugi krug maksimalan domet ili mogu da iznenade?
― Nisam imao priliku da gledam Rusiju. Ono što sam video je da mnogo teško igraju u grupi sa Argentinom, koja je sasvim solidan tim. Argentinci su uvek imali dobar tim, mislim da ga i ovaj put imaju. A Rusija, očigledno, nije u onom sastavu koji bi garantovao neki siguran rezultat i dobar plasman.
I, za kraj ovog razgovora, možemo li da prognoziramo ko će biti na tronu 15. septembra?
― Ne, ne volim da prognoziram. Neka momci dobijaju utakmicu po utakmicu, a ako dođe 15. septembar i finale, i to će biti veliko.
