Devetnaestogodišnji Matijas Rust doleteo je u SSSR 28. maja, na Dan graničara. Tim postupkom je posramio ne samo sovjetske sisteme protivvazdušne odbrane, nego i moskovsku Generalnu upravu za bezbednost u saobraćaju. Nakon sletanja na Moskvorecki most, Rust se polako dovezao na Crveni trg.
To se desilo za vreme perestrojke Gorbačova. Gvozdena zavesa se srušila i SSSR se pozicionirao kao otvorena zemlja, koja je spremna za „građenje mostova“ i koja na svaki način pozdravlja „narodnu diplomatiju“.
Mladi pilot je javno izjavljivao da je veoma zabrinut zbog odnosa između SSSR i SAD i zbog neuspeha samita Mihaila Gorbačova i Ronalda Regana, kao i da je doleteo kako bi razgovarao o prijateljstvu. Izjašnjavao se isključivo kao „golub mira“. Njegove izjave su bile dirljive. Kao da je tim letom želeo da zadivi svoju devojku — u toj meri je izjavljivao ljubav.
Suđenje Matijasu Rustu trajalo je samo dva dana, nakon čega su ga poslali u zatvor „Lefortovo“. U medijima su se pojavila fotografije iz ćelije — Rust u odelu i kravati jede supu i sedi za poliranim stolom na tapaciranoj stolici. Pored toga, na fotografijama su se videle i bele salvete, kao i kineski termos sa čajem, na kome su naslikane zlatne ribice.
Ali to nije potrajalo dugo. Nakon 432 dana pušten je iz zatvora, a čak mu je bio vraćen i avion. Mnogi su već tada shvatili o čemu se tu zapravo radi.
Golub-provokator
Vojska je naročito bila upućena u situaciju. Sovjetski sistemi protivvazdušne odbrane bili su više puta spremni da stanu na put avionu „Cesna-172“ — podizane su na uzbunu tri jedinice PVO. Ne samo da su videli Rusta, nego su ga i pratili — kako je on leteo prema unutrašnjosti, tako su sa četiri aerodroma poletali lovci presretači. Međutim, niko nije dobio naređenje za akciju. Rust je slobodno prošao i područje za trenažne letove Pskovskog vazduhoplovnog puka, štaviše, u toj zoni se našao u vreme kada je kod u sistemu „naš-tuđi“ promenjen u kod „naš-naš“ zbog obuke. To je bio samo jedan od neobičnih događaja tog dana.
Pukovnik u penziji Aleksandar Žilin, šef Centra za proučavanje problema nacionalne bezbednosti, smatra da je Matijas Rust provokator, a da je njegov let „u ime mira“ — veoma dobro isplanirana provokacija. Cilj toga je bila čistka u vojsci i smena generala koji nisu odgovarali generalnom sekretaru Komunističke partije Sovjetskog Saveza Mihailu Gorbačovu i zapadnim političarima, koji su se „sprijateljili“ sa SSSR.
„Sa sovjetske strane — na najvišem nivou bila je odobrena takva provokacija. Gorbačovu su na kraju i dali povod da se oslobodi generala — pripremala se kapitulacija zemlje i sve je urađeno da se ona podeli. Tako je i bilo. Osnovni uzrok je unutrašnja izdaja. Znate li da su na području Crvenog trga bili presečeni provodnici, kako ne bi smetali Rustu da sleti? Ili da je lovac koji ga je pratio mogao da ga zaustavi, i to bez upotrebe oružja“, prokomentarisao je Žilin.
Stručnjak ceo taj događaj naziva „kolosalnom nacionalnom sramotom“. Ipak, zaštitnici sovjetskog neba imali su prilično objektivne razloge za mirovanje.
Druga pravila igre
Iznad Sahalina je 1983. godine oboren južnokorejski „Boing 747“, jer je narušio granicu vazdušnog prostora. Godinu dana kasnije u Konvenciji o međunarodnoj civilnoj avijaciji pojavila se tačka u kojoj se navodi da jedinice PVO ne smeju ugroziti bezbednost civilnih letelica u slučaju presretanja i da se moraju uzdržavati od primene oružja u takvim slučajevima. Može se reći da su Sovjetskom Savezu bile vezane ruke nakon potpisivanja Konvencije.
Žilin je uveren da je danas potpuno nemoguće da se u Rusiji ponovi situacija poput te sa Matijasom Rustom. U uslovima u kojima je Rusija okružena neprijateljskim „partnerima“, odbrana reaguje u trenutku.
