Grčki premijer Kirjakos Micotakis pokušava da ubedi Britance da prihvate to pragmatično rešenje problema.
Grcima je poznato da je aktuelni britanski premijer Boris Džonson veliki poznavalac i poštovalac antičke umetnosti, kao i da je u svoju rezidenciju u Dauning stritu postavio na svoj pisaći sto bistu Perikla, kom se već dugo divi.
On je na Oksfordu studirao klasičnu kulturu i ponosi se što zna 100 stihova iz Ilijade, što je zadivilo Grke.
Njegova sklonost ka antičkoj umetnosti biće uskoro testirana, kada počne obeležavanje dva veka grčke nezavisnosti. Tada će Atina pojačati bitku za povratak Eldžinovih skulptura, koje su nekada krasile Fidijino remek delo.
Premijer Micotakis je u intervjuu za „Obzerver“ izjavio da je sve spremno da neke dragocenosti, koje nikada nisu prikazane u inostranstvu, budu izložene u Londonu i da budu zamenjene za mermerne skulpture, koje predstavljaju friz sa Partenona. Mermerne skulpture bi stigle 2021. godine, za proslavu grčkog jubileja.
„Naša je želja i ambicija da stvorimo potrebne uslove i da grčka kulturna baština proputuje svetom, pa da tako pokažemo značajan doprinos naše zemlje evropskoj civilizaciji“, rekao je Micotakis u svom kabinetu.
Govoreći za „Obzerver“, Micotakis je rekao da je spreman da dozvoli da blaga, koja nikada nisu bila pokazana, budu zamenjena, kako bi mermerne skulpture stigle u Atinu 2021. godine.
„U tom kontekstu, predložiću Borisu kao prvi korak da nam skulpture budu pozajmljene na određeno vreme, a ja ću im poslati artefakte, koji nikada nisu napuštali Grčku, da budu izloženi u Britanskom nacionalnom muzeju“, izjavio je Micotakis.
To još ne znači da je Velika Britanija spremna da se zauvek odrekne Eldžinovih skulptura.
„Akropolj ne pripada samo Grcima i Partenon je globalni spomenik, spomenik svetske kulturne baštine. Ako zaista želite da vidite spomenik u celini, onda treba da su tu i skulpture koje nazivamo Eldžinove mermerne skulpture“, dodao je Micotakis.
Interesantno je koliko je od partenonskog friza sačuvano. Na frizu, koji je originalno bio dugačak 160 metara, prvi put je prikazana borba između božanstava i ljudi, ali je on značajno „iskasapljen“. U Atini se čuva 50 metara jednog dela, koji je bio dugačak 115 metara. U Londonu je 80 metara, koje je 1802. godine „odsekao“ lord Eldžin, tadašnji ambasador Velike Britanije.
Osam drugih muzeja širom Evrope čuvaju neke delove friza.
Grčki premijer Micotakis je prošlog meseca u Parizu zamolio predsednika Makrona da vrati Grčkoj onaj deo partenonskog friza koji se čuva u Luvru i dobio je pozitivan odgovor.
Za uzvrat će muzej iz Atine prirediti izložbu svojih bronza, koje nikada nisu viđene u Francuskoj.
„U Grčkoj postoji više od 21.000 arheoloških lokaliteta“, saopštila je ministarka kulture Lina Mendoni i dodala da imaju deset puta više eksponata, nego što mogu da izlože, preneo je Tanjug.
„Skoro svakog dana se otkriva nešto dragoceno i mi smo spremni da deo tog blaga izvezemo“, kazala je Mendoni.
