Prvog dana septembra, minut posle ponoći, Vašington je uveo carine na kinesku robu u visini od 15 odsto. To je prvi paket carina na kinesku robu koju Amerika uvozi, u vrednosti od oko 300 milijardi dolara, dok drugi paket carina treba da stupi na snagu 15. decembra. Takođe, Amerika će idućeg meseca povećati carine na još jedan paket kineskih roba sa 25 na 30 odsto.
Na spisku roba od 122 stranice, na koje se plaćaju nove carine od 1. septembra, nalazi se, između ostalog, i niz proizvoda za svakodnevnu upotrebu, vrednih između 112 i 115 milijardi dolara. Taj spisak uključuje odela, jakne, ženske suknje i druge odevne predmete, kao i širok spektar obuće. Američko udruženje za odeću i obuću saopštilo je da će nove carine uticati na cene više od 90 odsto odeće, gotovo 70 odsto kućnog tekstila i više od 70 odsto uvezene obuće iz Kine.
Povećanje carina takođe će uticati na rast cena opreme za bebe, kao što su pelene i cucle, kao i na TV panele, kafu, viski, mlečne proizvode, meso, sireve i udžbenike.
Veruje se da najnovije povećanje carina predstavlja bolan udarac za američke kompanije, koje ne mogu da apsorbuju sve namete. Na taj način štetu trpe potrošači, koji će na kraju snositi troškove carina. Pre nego što je američki predsednik Donald Tramp prošle nedelje najavio povećanje carina za pet odsto, iz banke „JP Morgan Čejs“ saopšteno je da će povećanje carina prosečno američko domaćinstvo koštati 1.000 dolara svakog meseca.
Različita industrijska udruženja su već uložila žalbe na Trampove carine. Većina njih, uključujući kompanije za proizvodnju obuće sa sedištem u SAD, Nacionalnu maloprodajnu federaciju i Američku privrednu komoru, naglasili su da će trgovci biti prisiljeni da podižu cene i da će carine teško pogoditi prosečne američke porodice.
Kina uzvraća udarac
Deo odgovora Pekinga takođe je stupio na snagu danas, gotovo u minut kada i američke mere. Carine koje se kreću u rasponu od pet do deset odsto na uvoz američke robe vredne 75 milijardi dolara, podeljene su na etape, pri čemu će druga etapa biti uvedena u decembru.
Prva serija carina, vredna 30 milijardi dolara, cilja osetljivi američki poljoprivredni sektor. Na primer, soja će se suočiti sa povećanjem carina od pet odsto, dok će carine na uvoz govedine i svinjetine biti povećane za 10 odsto.
Kada je Kina prošle sedmice najavila odmazdu zbog američkog uvođenja carina, Tramp je carine povećao za pet odsto, što je dovelo do dodatne eskalacije tenzija. Peking tada nije sledio Ameriku, ističući da, iako „ima dovoljno sredstava za odmazdu“, želi da dve strane nastave pregovore.
