Naša kultura i istorija baštini veliko bogatstvo mitova, koji su često imali važnu funkciju, ali beležimo i izuzetno redak fenomen u evropskim i svetskim okvirima — da naše društvo u savremeno doba stvara nove mitove koji se odnose na različite periode istorije.
20 najpoznatijih mitova
Autor za Sputnjik kaže da je otkrio istinu o 20 najpoznatijih istorijskih mitova u koje Srbi veruju, kako bi reagovao na utisak da živimo u vreme kada je znanje potpuno obesmišljeno.
„Čini mi se da to više nije utisak, da je to ozbiljan objektivan zaključak, ne samo kada govorimo o našoj zemlji, već o čitavom svetu, odnosno epohi u kojoj živimo. Sve češće dolazimo u situaciju da bivamo kontaminirani različitim poluistinama, ili čak potpunim falsifikatima, izmišljotinama i besmislicama u različitim naukama, i to ne samo humanističkim, već i prirodnim i tehničkim, ali su humanističke posebno na udaru različitih publicista, zaljubljenika, poznavalaca, drugim rečima — šarlatana“, kaže Ristić.
Srednji vek u novoj kreaciji
U knjizi se najviše bavi srednjovekovnim mitovima, čiji je apsurd u tome što su nastali krajem 19. i početkom 20. veka, a nastaju i u novom milenijumu.
Jedan od najpopularnijih i najromantičnijih je mit o ženi Stefana Uroša I Velikog, Jeleni Anžujskoj, koja čak nije ni Francuskinja. Njenu biografiju sastavio je arhiepiskop srpski Sveti Danilo II Pećki, jedan od najznačajnijih poglavara Srpske pravoslavne crkve.
„On je napisao delo „Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih“, a priča o kraljici Jeleni je jedina biografija jedne žene u tom kapitalnom delu“, otkriva Ristić.
„On je nju poznavao, bili su savremenici, kaže da je bila carskoga roda, a poreklom fruškoga. Carskog, zato što je njen deda po ocu bio vizantijski car, a fruškoga, franačkog, zato što je po majčinoj liniji, a majka je bila ugarska princeza, ćerka kralja Bele III, imala je i nešto francuske krvi, ali ne iz porodice Anžu, već iz porodice Vijanden, male plemićke porodice, ne toliko poznate. Po današnjoj političkoj geografiji, to je severna Francuska i Belgija, to je više flamanska nego francuska porodica“, objašnjava Ristić.
Dolina izmaštanih jorgovana
Naš sagovornik napominje da cilj knjige nije da demistifikuje; namenjena je onima koji žele da objektivizuju znanje nacionalne istorije. Želeo je da ukaže u kojoj meri je svaki od 20 mitova istoričan, a koji je plod prebogate mašte, kao što je onaj o „Dolini jorgovana“, posađenih upravo za kraljicu Jelenu, koji je izašao iz pera književnika Tiodora Rosića 1991. godine.
Mitovi, odnosno neistinite priče o našoj istoriji, zahuktale su se pronalaskom društvenih mreža. Ljudi veruju u gotovo sve što pročitaju, pa naš sagovornik smatra da je važno da u društvu ponovo uspostavimo kult znanja.
„To je način da postanemo rezistentni na različite poluistine ili besmislice, a odličan primer je priča o tome da su Sloveni autohtoni narod na Balkanu, ona je znak da odlazimo u krajnost koja je potpuno iracionalna“, tvrdi autor.
„Plašim se da je sve otišlo predaleko; ova knjiga je i neka vrsta ličnog revolta, zato što mi je dosadilo da objašnjavam ’jedan na jedan‘ neke stvari. Na poziv kuće ’Vukotić Media‘ Manojla Vukotića, koji je prepoznao kapacitet ovih mitova, ali i njihove posledice kroz istoriju, to smo stavili među korice ove knjige“, kaže Ristić.
Čiji je poklič „Za krst časni...“
On otkriva da li su knez Lazar i njegovi ratnici zaista u crkvi u Samodreži primili pričest pred Kosovski boj, da li je poklič „Za krst časni i slobodu zlatnu“ izgovorio Hrvat i odgovara na pitanje da li je Vuk Branković zaista bio izdajnik.
Demistifikuje i savremene mitove, istorijskim činjenicama odgovara na pitanje da li je Josip Broz zaista sahranjen dva puta i da li je bio mason, zato što na grobu nema petokraku.
„Tito je 1960. godine posetio Eleonoru, udovicu Franklina Ruzvelta, poklonio se njegovim senima u vrtu kuće u kojoj je živeo, a u kojoj leži ispod sarkofaga od belog mermera“, objašnjava Ristić.
„Predsednik Tito je već tada izrazio divljenje zbog činjenice da je jedan tako veliki državnik 20. veka sahranjen na jedan tako jednostavan način. Već tada je izrazio želju da bude sahranjen na sličan. Sedamdesetih godina, kako je stario, sa njim su obavljani zvanični razgovori o tome gde želi da bude sahranjen i na koji način. Imamo arhivsku građu, stenogramske beleške sa tih sastanaka, na kojima on insistira da bude sahranjen na isti način kao predsednik Ruzvelt“, kaže Ristić.
Tu je i video-snimak „Filmskih Novosti“ o Titovoj poseti „Kući ruža“, u kojoj Ruzvelt počiva pod otvorenim nebom, a iznad Titovog groba u „Kući cveća“ je lanterna.
Koji su još čuveni srpski mitovi ušli u knjigu istoričara Dejana Ristića, saznajte u video-prilogu.
