Naime, poslednji u nizu evropskih zvaničnika kome, čini se prema izrečenom, najavljeno potpisivanje sporazuma do sada najviše smeta, jeste slovački šef diplomatije Miroslav Lajček.
Zbunjeni Lajček
Lajček, čiji politički uticaj prevazilazi sadašnju funkciju koju obavlja, dolazeći na sastanak sa predstavnicima Zapadnog Balkana u Helsinkiju izjavio je da je najavljeno potpisivanje sporazuma Srbije sa „proruskom grupacijom zbunjujuće“ i dodao da se „ne može ići u dva pravca istovremeno“.
„Ako ste ozbiljni u svojoj evropskoj orijentaciji, onda pratite političke izbore koji vas tome približavaju. Ovoj korak nije jedan od tih“, poručio je Lajček.
I Mekalister i Lajček stoje na istoj liniji zaštite interesa vodećih evropskih sila i Brisela, komentariše analitičar Dragomir Anđelković. U tom kontekstu, njihove izjave treba posmatrati interesno postavljenim i ne treba ih doživljavati kao objektivne, dodaje on.
„EU želi da Srbija stalno insistira na prijemu, a sa druge strane nas ucenjuje i traži ono na šta nema pravo. Sporazum Srbije sa Evroazijskom unijom remeti takav odnos, jer demonstrira da Srbija ima alternativu i da može da se okrene i drugoj strani. U takvim okolnostima EU histerično reaguje vršeći razne pritiske sa namerom da sabotira sporazum, jer je on dokaz da nismo osuđeni na EU i može da bude primer i drugim državama“, objašnjava naš sagovornik.
Zla tumačenja
U sporazumu, prema Anđelkovićevim rečima, nema ničega zbunjujućeg. Druga stvar su zla interpretacija i manipulacija.
„Sporazum je u potpunom skladu sa srpskim opredeljenjem za evrointegracije. On Srbiji omogućava ekonomsku saradnju sa EAEU od koje ćemo imati koristi, a ako bismo došli do tačke ulaska u EU, sporazum više neće važiti. Ali, pitanje je da li ćemo ikada doći do te tačke. Ako Lajček već priča o ozbiljnosti u opredeljenju, trebalo bi najpre da se zapita da li je EU ozbiljna u opredeljenju da primi Srbiju u svoje redove, jer ako jeste, onda je čitav odnos prema nama zapanjujući“, kaže Anđelković.
Umesto da je podrži, EU često gura Srbiju od sebe, što Anđelković ilustruje primerom železare u Smederevu — EU je u slučaju železare prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju uvodeći kvote na izvoz čelika.
„EU krši dogovore kad god njoj to odgovara, a od nas očekuje da poštujemo i one dogovore koje nismo pravili, a mi nismo pravili dogovore koji nas onemogućavaju da sa drugim stranama pravimo sporazume o slobodnoj trgovini dok god ne uđemo u EU. Otuda, ako Lajček želi da raščisti zabune, trebalo bi da sa kolegama iz Brisela razmotri odnos prema Srbiji, a ne nama da prebacuje što štitimo svoje interese“, zaključuje Anđelković.
