Bilo je to u junu 1992, kada je Kastro održao taj kratki, ali upečatljiv govor u prisustvu lidera i predstavnika iz 170 zemalja. Sada kada plamen nemilosrdno guta pluća planete, video sa njegovim rečima postao je viralan na društvenim mrežama.
U to vreme Kastro je okrivio potrošačka društva kao razlog „strašnog uništavanja okoline“.
„Šume nestaju, pustinje se šire, milijarde tona plodne zemlje odlazi u more svake godine. Mnoge vrste izumiru. Pritisak stanovništva i siromaštvo dovode do očajničkih napora za opstanak, čak i na štetu prirode. Za to nije moguće kriviti zemlje trećeg sveta, dojučerašnje kolonije, nacije koje je nemilosrdni svetski poredak eksploatisao i pljačkao“, rekao je Kastro.
Ali ovo nije jedini put da je Kastro govorio o nadolazećoj katastrofi. Nakon samita u Rio de Žaneiru bilo je mnogo drugih govora, uključujući i onaj 30. juna 1999. godine, kada je u Brazilu takođe definisan tip sveta koji je potreban da bi čovečanstvo preživelo.
„Svet koji ima vode za piće. Svet koji ima vazduh koji se može disati. Svet koji može nabaviti potrebnu hranu. Svet koji je svojom bogatom tehnologijom sposoban da proizvede krovove koji su potrebni ljudima da žive, škole u kojima deca moraju da se obrazuju, lekove za očuvanje zdravlja svojih stanovnika, neophodnu medicinsku pomoć svima, deci, mladima i starima“, naveo je Kastro.
Takođe, 2003. godine tokom Konferencije potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o suzbijanju suše u Havani, kubanski predsednik je još jednom napao potrošačka društva i upozorio da će u narednih pet ili šest decenija „rezerve fosilnih goriva biti iscrpljene“.
Iako se 2008. povukao iz politike, Kastro je nastavio da se bavi problemom klimatskih promena i njihovim razornim posledicama kroz svoje čuveno „Razmišljanje“, koje je objavio tokom svojih poslednjih godina života u kubanskoj štampi.
Kastro je još 1992. upozorio da će jednog dana čovečanstvo postati svesno ovog problema, „iako bi moglo biti prekasno“.
