„Mislim da će se tokom sledećih 20 do 30 godina produžiti ljudski životni vek, biotehnologije će omogućiti čoveku da živi 100 do 120 godina“, rekao je Ma na konferenciji „Vorld artifišel intelidžens“ u Šangaju.
Prema njegovim rečima, ranije je bilo potrebno mnogo rada, ali u budućnosti će biti dovoljno da se radi tri dana nedeljno, po četiri sata dnevno.
Inače, Džek Ma je poznat i kao pristalica „rasporeda 996“, koji podrazumeva radni dan od devet ujutru do devet uveče, šest puta nedeljno.
„U ovom svetu svaki čovek se nada da će postići uspeh, nada se boljem životu, svi žele da ih poštuju. Želim da pitam sve: ako ne trošite više napora i vremena od drugih ljudi, kako možete da postignete uspeh koji želite“, izjavio je ranije Ma.
Šta je glavna pretnja čovečanstvu u narednih 20 godina
Osnivač „Alibabe“ i prvi čovek kompanije „Spejs iks“ Ilon Mask upozorili su na konferenciji u Šangaju da je glavni problem čovečanstva u narednih 20 godina demografski kolaps.
„Uznemiren sam zbog pitanja rađanja. Nasuprot mišljenju mnogih da je na planeti previše ljudi, smatram da je to zastareli pogled na svet. Smatram da je najveći problem s kojim će se svet suočiti u narednih 20 godina — demografski kolaps. Želim da naglasim da je to upravo demografski kolaps, a ne eksplozija“, rekao je Mask tokom diskusije, organizovane u okviru konferencije u Šangaju.
Kineski biznismen se složio s njim, upozoravajući da će tempo smanjivanja ljudske populacije na planeti rasti. Prema njegovom mišljenju, potrebno je posvetiti pažnju upravo tom problemu i „stvarati više ljudi“.
„Problem stanovništva će postavi veliki izazov. Moguće je da 1,4 milijarde ljudi u Kini izgleda kao veliki broj, ali u sledećih nekoliko godina to će doneti velike probleme Kini“, dodao je Džek Ma.
Kako 12-časovnu sedmicu vide ruski poslanici
Ideju o 12-časovnoj radnoj sedmici komentarisali su poslanici Državne dume Rusije. Većina njih je ocenila da je skraćenje radnog vremena istorijska neminovnost.
„Prelazak na 12-časovnu radnu sedmicu je realan u prilično dugoročnoj perspektivi. To ne znači da će sve biti sutra. Biće to u narednih pet do deset godina, negde i ranije, ali ne smemo da ispadamo iz civilizacije. Moramo odmor da pretvorimo u stvaralačku sferu, da nam odmor ne bi protekao u ležanju na kauču“, smatra ruski poslanik Genadij Oniščenko, doktor medicinskih nauka i bivši glavni sanitarni lekar Ruske Federacije.
On je dodao da će ljudski rad, intelektualni napor i stvaralački pristup biti potrebni uvek, bez obzira na razvoj veštačke inteligencije.
Poslanik Državne dume Rusije Vitalij Milonov smatra da je skraćivanje radnog vremena istorijska neminovnost.
„Ne mislim da možemo odmah da skočimo u realnost u kojoj je radna nedelja svega 10 do 12 sati. Dobro je što ruske vlasti razmišljaju o balansu rada i odmora već sada i uveren sam da će u doglednoj budućnosti ’petak‘ počinjati već u četvrtak i da ćemo svi odmarati po tri dana“, objasnio je Milonov.
Zamenik predsednika Komiteta za obrazovanje i nauku Državne dume Boris Černišov deli ideje Džeka Ma o reformisanju sistema obrazovanja.
„Bez sumnje, potrebno je menjati sistem obrazovanja koji mora imati stvaralački pristup, da čovek može, umesto da ispunjava zadatke, piše kontrolne i slično, nešto sam da stvara“, smatra ruski poslanik.
Predsednik Komiteta Saveta Federacije za socijalna pitanja Valerij Rjazanski pak smatra da su reči kineskog biznismena o 12-časovnoj radnoj nedelji samo „praćenje mode“, odnosno da će veštačka inteligencija biti široko korišćena u proizvodnji, ali da će u mnogim drugim sferama uvek biti potrebno učešće čoveka — u obrazovanju, komunikaciji, zaštiti zdravlja i drugim sličnim oblastima.
Tokom nastupa na Međunarodnoj konferenciji rada u Ženevi u junu ove godine premijer Rusije Dmitrij Medvedev je izjavio da ne isključuje mogućnost prelaska na četvorodnevnu radnu nedelju u budućnosti, kao osnovu radnog ugovora.
